Шта је морфин?

Морфин је опиоид избора СЗО за лечење умерено јаког-јаког бола. Он је и даље опиоид о коме се највише зна и који се најшире користи . Има јако аналгетичко дејство и доступан је у многим формацијама. Његове повољне фармаколошке особине чине га погодним за титрирање потребне дозе опиоида. Почетна доза морфина зависи од предходно коришћене аналгетичке терапије, животне доби и клиренса креатинина.

За оптимално лечење бола потребне су две формулације: краткоделујући морфин (са брзим отпуштањем супстанце) и дугоделујући морфин (са спорим отпуштањем активне супстанце).

Краткоделујући морфин је погодан за титрирање дозе и као лек за пробој бола. Дејство му почиње већ након 15-30 мин и траје приближно 4 сата. Дугоделујућа форма је погодна за терапију одржавања код пацијената са стабилним болом и добро дефинисаном дозом. Дејство почиње после 60 минута и траје 12 или 24 сата.

Не саветује се започињање терапије дугоделујућим формама, али је то могуће ако брзоделујуће форме нису доступне. Када се достигне задовољавајући аналгетички ефекат титрирањем дозе краткоделујућим формама пацијент се преводи на примну дугоделујућих форми тако што се укупно коришћена доза морфина сабере и преполови , што представља појединачну дозу која се примењује на 12 сати у облику угоделујућег морфина.

Ако примена лека није могућа на уста постоје и други путеви примене. За субкутану, интравенску или мускуларну примену доза која је примењивана на уста мора се поделити са 2 или 3. Уколико се лек ректално примењује, доза је једнака дози која се примењује орално. У ретким случајевима препоручује се спинална примена лека , када се орална доза дели са 10. Када постоји болно оштећење коже, морфин се може примењивати и локално. Индивидуална титрација морфина даје најбоље резултате уз најмање изражена нежељена дејства. Не постоји попјединачна стандардна доза за морфин, већ се доза титрира према јачини бола. Могуће је повећавати или смањивати дневну дозу за 30-50% у складу са јачином бола. Не постоји максимална дневна доза за јаке опиоиде, већ само оптимална доза, а то је она која успешно ублажава бол уз што мање нежељених дејстава. Понекад, пацијент осети изненадни бол који "пробија" основни ниво бола. Ако је разлог бола познат, то се зове инцидентни бол и може се спречити. У ту сврху користе се краткоделујуће форме опиоида чија доза не сме бити већа од 1/6 дневне дозе опиоида. Потребно је предвидети ове болове и прописати ове лекове сваком пацијенту који користи јаке опиоиде за лечење хроничног бола.

Нежељена дејства морфина

Опиоиди имају бројна нежељена дејства. Неки од механизама који леже у основи ових нежељених дејстава су добро позната, али неки уопште нису. Могу се јављати повремено (сува уста, уринарна ретенција, знојење, свраб), иницијално (мучнина, повраћање, поспаност, конфузија) или трајно као што је опстипација. Опстипација представља најозбиљније нежељено дејство. Зато се лаксативи морају прописати свим пацјентима који добијају опиоиде. Антиеметици нису потребни свим пацијентима, а и ако постоји мучнина она пролази за неколико дана, тако да се антиеметици могу примењивати само у првих неколико дана. Појава и јачина нежењених дејстава варира међу опиоидима. Због тога је некада потребно један опиоид заменити другим са различитим профилом да би се нежељена дејства избегла или ублажила. Овај поступак се зове ротација опиоида. Смернице за спровођење ротације опиоида пореде дозе новоизабраног лека са дозом оралног морфина. Боље је коришћење мање лекова добро него више њих лоше.

Текст уредила ВМС Гуцијан Јелена

Извор:

Принципи и филозофија палијативног збрињавања,Ниво 1, Приручник за учеснике