Амниоцентеза

Амниоцентеза представља најстарији инвазивни дијагностички поступак који је примењиван у трудноћи. Пуни значај добија тек са развојем биохемије и молекуларне биологије, које омогућују да се из плодове воде добију жељени подаци, али и ултразвучне опреме која служи за непосредно навођење игле, чиме су потенцијалне компликације интервенције сведене готово на минимум.

Према периоду трудноће, а и индикацијама због којих се ради, амниоцентезу делимо на рану и касну.

Рану амниоцентезу обично радимо током другог тромесечја са циљем да се код плода правовремено открију наслеђени или стечени поремећаји. Данас се плодова вода може безбедно узети и пре 15. недеље гестације, али се због нешто већег ризика ипак као златни стандард инвазивне пренаталне дијагностике сматра амниоцентеза у 16. недељи гестације. С обзиром да се у добијеном узорку поред плодове воде налазе и ћелиски елементи, анализе се врше у два правца.

Анализе из ћелијске културе

После добијања узорка амнионске течности специјалним поступком се од саме течности одвајају ћелијски елементи који се даље култивишу. Уколико култура ћелија успе, даље се користи за анализу: кариотипа, метаболичких поремећаја, одређивање ХЛА група.

Биохемијска испитивања амнионске течности.

Чиста амнионска течност такође може служити за бројне анализе у циљу откривања:

а) лезија централног нервног система,

б) поремећаја феталних бубрега ,

ц) метаболичких поремећаја,

д) конгениталне хиперплазије надбубрега,

е) токсоплазмозе.

Проценат компликација после амниоцентезе зависи од бројних чинилаца, почев од искуства оператера, врсте игала, примене ултразвука у контролисању интервенције, или пак присуства миоматозних чворова. У дијагностичким центрима са великим бројем интервенција ризик за губитак трудноће се креће испод 0, 5%.

Извор: https://simptomi.rs/bolesti/21-urologija-i-ginekologija-bolesti-muskaraca-i-zena/3521-amniocenteza