Шта је депресија?

Депресија (лат.depressio = спуштање, опадање, снижавање) је поремећај расположења који се карактерише присуством изузетне туге, разочарења, усамљености, безнађа, недостатак вере у себе и осећај кривице и ниже вредности. Овакво стање је врло озбиљно и може трајати веома дуго, реметећи јединку у обављању свакодневних активности. Врло често осећај безнадежности може потрајати дуго тако да особа једино решење и спас од тегоба проналази у самоубиству. Баш због овога, психолози упозоравају да се са терминима везаним за депресију не треба поигравати и олако их користити.

Према подацима Светске здравствене организације до 2020. године депресија ће постати водећи узрок смрти и онеспособљености у женској популацији, а после кардиоваскуларних обољења други узрок смрти у целокупној популацији. Око 450 милиона људи у свету болује од депресије, а више од две трећине самоубистава изврше особе особе које се налазе у тешкој депресији. У Србији минимум 250.000 људи има неки од симптома депресије: нерасположење које траје недељама и месецима, немогућност одласка на посао и обављање основних дневних активности, недостатак сна, повремени или стални страх.

Ово стање је много више од жалости и очаја, она траје најмање недељу дана и потпуно преузима контролу над животом. Утученост је присутна већину времена, а све ствари које су обично подизале расположење више немају позитиван утицај. Код човека који пати од депресије може се променити начин размишљања. Свет се види другачије, обично у негативном светлу, утиче на породични и професионални живот, тако да може да проузрокује социјалну изолацију. Може да се крије иза осећаја исцрпљености, а често је маскирана другим сметњама, као што су хронична анксионзност или поремећај у исхрани.

Који су узрочници депресије?
Депресивно стање се може јавити услед самоће, тешке болести, тешких услова живота, смањеног кретања, а такође може бити последица генетског наслеђа. Како тачно настаје депресија наука до данас није успела да објасни. Према најновијим теоријама сматра се да је појава депресије повезана са смањењем активности неких неуротрансмитера, серотонина, норадреналина и допамина који имају природну антидепресивну функцију.
Други битан фактор за настанак депресије је прекомерно лучење стресних хормона, попут кортизола. Изложеност хроничном стресу мења функцију мозга, тако да се многе депресије могу објаснити акумулацијом штетног деловања стреса. О узроцима депресије још увек се не зна довољно, али многи стручњаци наводе да комбинација наследног фактора и фактора спољне средине доприноси развитку болести.
Перманентна изложеност стресу може бити окидач у настанку депресије. Такође један од “тригера” може бити губитак блиске особе, губитак посла или неко велико животно разочарење.

Депресија симптоми
Један од доминантних симптома је недостатак животне радости или барем смањење уживања у многим активностима у односу на период пре болести. Симптоми се могу разлоковати код старијих и младих. Типични симптоми депресије су у наставку:
недостатак животне радости, интензивна туга, самосажаљење, напади плача,
страх од смрти и лудила , од извршења самоубиства, страх од губитка...)
немир, забринутост, стрепња, очај,
осетљивост рањивост, раздражљивост,
усамљеност, безвољност,
ослабљена концентрација и поремећај памћења
несаница или велика потреба за сном - поремећаји сна,
умор, исцрпљеност, мањак енергије,
недостатај сексуалног нагона,
значајно смањен или повећан апетит,
соматски болови који немају физичке узроке ( главобоља, пробадања, заношење, хронични болови),
жеља и размишљање о смрти или планирање самоубиства.

Лечење
Први корак у лечењу депресије је правилно постављање дијагнозе. Дијагнозу депресије није тешко поставити, јер се врло једноставно на основу разговора са пацијентом може проверити које симптоме има и колико дуго.
МКБ Шифра депресије је Ф32 и спада у групу болести Поремећаји расположења. Савремени начин лечења подразумева кобиновану медикаментозну и психо терапију. Најделотворнији медикаменти су антидепресиви, који ако се правилно користе поправљају расположење у року од једне до шест недеља. Најсавременији концепт лечења подразумева прописивање трицикличних депресива. Психијатри саветују да се пацијенти јаве лекару што раније јер је тада и лечење делотворније. Већина болесника не жели да призна да болује од депресије и то доживљава као лични пораз. Повлачи се у себе и улази у социјалну изолацију, јер се плаши да људи из њеног окружења не примете да је болесна, тако да упада у “зачарани” круг из кога само уз лекарску помоћ може да изађе.
Узалуд је очекивати да ће депресија сама проћи снагом воље и позитивним мишљењем. То се догађа ретко, јер управо су воља и оптимизам нестали код болесника, а он је немоћан да их поврати. Најважније је да се пацијент на време јави породичном лекару, који ће проценити да ли је потребно консултовање са психијатром и која ће се терапија применити – да ли антидепресиви, психотерапија или оба приступа. За лечење депресије користе се антидепресиви нове генерације, међу којима је циталопрам, лек са којим је лечење депресије постало успешније, једноставније и са мање ризика. Прочитајте више о лечењу депресије

Постпорођајна депресија
Постпорођајна депресија јавља се код жена након порођаја и њен настанак повезан је са новонасталом ситуацијом - рођењем детета. Хормони, нове обавезе, болови, умор, дете које плаче, нова очекивања и велике промене у животу младе мајке умеју да жену доведу у стање постпорођајне депресије. Ово стање лечи се психотерапијом и антидепресивима, а све детаље прочитајте у тексту Постпорођајна депресија.

Депресија код младих
Депресија код деце и младих је честа тема родитеља и младих који се први пут сусрећу са одрастањем и свим изазовима које живот одраслих носи. Промене на телу, раст, физичко и ментално сазревање су све процеси који свакоме другачије падају.
У овом периоду вршњаци су најважнији чиниоц живота младог човека. Кроз вршњаке, млада особа креира стандарде лепоте, обрасце понашања. На овом путу депресивни адолесценти често могу упасти у анорексију, булимију, подвргнути се јојо дијетама, деца су нерасположена, раздражљива, спавају превише или премало. За све информације код депресије код младих прочитајте текст Депресија код адолесцената.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 28.12.2022.