14.мај - Светски дан борбе против хипертензије

Светски дан борбе против хипертензије обележава се сваке године 14. маја. Хипертензија је опште позната под називом висок крвни притисак и представља озбиљно хронично обољење. Главни циљ овог дана је едукација јавности и повећање свести о хипертензији, шта је, како настаје и како се може превенирати. Тема за ову годину је „ Знај своју вредност“, а Светско удружење за хипертензију жели да подстакне што више људи да се укључе у Месец мерења хипертензије у мају.

Хипертензија је главни узрок низа здравствених проблема, попут можданог удара, срчаног удара и болести бубрега, а може такође допринети деменцији. Многи људи који пате од хипертензије нису свесни да је имају, јер може бити без икаквих симптома, а то често људи сазнају тек након срчаног удара или можданог удара.

Артеријска хипертензија је по дефиницији Светске здравствене организације стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко 140ммХг, а дијастолни (доњи) преко 90 ммХг. Ова дефиниција се односи на све особе које су старије од 18 година. Може се јавити као изолована систолна или дијастолна хипертензија, а најчешће су повишена оба притиска. Хипертензија се најчешће јавља као идиопатска, што значи да се не зна разлог њеног појављивања. У малом проценту хипертензија је последица болести других органа и система. На крвни притисак могу утицати многи фактори како у организму, тако и ван њега. Крвни притисак повећавају прекомерна употреба соли, гојазност, претерани унос алкохола и кафе, пушење, физичка неактивност, неправилна исхрана, нерегулисани хронични стрес. Повишен крвни притисак је врло често болест која протиче са врло мало симптома или су они чак и одсутни. Пацијенти са повишеним крвним притиском могу имати разнолике симптоме, зависно од тога да ли је још неки систем органа нападнут и оштећен дугогодишњом хипертензијом. Органи који највише трпе и страдају су срце, очи, бубрези и крвни судови. Хипертензија је врло важан фактор кардиоваскуларног ризика и болесници који имају хипертензију оболевају од коронарне болести десетак година раније од својих вршњака који је немају.

Неопходно је радити на едукацији становништва и подизању свести о симптомима хипертензије, подстицању мерења крвног притиска, познавању метода ране превенције високог крвног притиска и истицању учесталости високог крвног притиска у друштву.

Напретком медицине и фармакологије данас су нам доступни бројни лекови који уз корекцију животних навика могу релативно добро регулисати притисак. Некада је потребно време да се нађе одговарајућа комбинација лекова која ће деловати и није добро одмах одустати од терапије. Битно је нагласити да је потребно редовно и трајно узимање лекова по савету лекара, јер пуно пацијената не узима редовно терапију пошто их ништа не боли, дуго времена немају проблема и сматрају да им лекови не требају. Тако њихов висок крвни притисак дуго времена остаје нерегулисан, тихо оштећује крвне судове свуда по телу и долази до инфаркта мозга, срца, оштећења вида, бубрега, једном речју хипертензија је „тихи убица“ који се мора држати под контролом.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека, Опште болнице Панчево

Извор:

www.awarenessdays.com

www.moh.gov.sa