Праћење болесника са хипертензијом

Након увођења антихипертензивне терапије, потребне су месечне контроле ради процене њене ефикасности и регистровања нежељених ефеката . Када се постигну циљне вредности крвног притиска, могуће је значајно смањити учесталост контролних прегледа. Међутим, изузетно дуги интервали између контрола се не саветују, јер могу нарушити комплијансу болесника.

Болесници са ниским кардиоваскуларним ризиком, који су у првом стадијуму хипертензије, могу се контролисати на сваких 6 месеци. Чешће контроле се предлажу за болеснике са високим ризиком, варијабилним одговором на терапију, као и за оне са ниским ризиком у којих се примењује само нефармаколошки вид терапије. Приликом посете неопходно је контролисати све познате факторе ризика, резултате нефармаколошких мера и стање циљних органа . Лечење артеријске хипертензије траје доживотно. Прекидање терапије након добре регулације крвног притиска обично води поновном повећању вредности артеријског притиска. Обазриво смањење дозе постојећих антихипертензива може да се покуша код болесника са ниским кардиовакуларним ризиком након дуготрајне добре контроле крвног притиска, нарочито ако су и нефармаколошке мере дале добар резултат.

Како побољшати комплијансу болесника са хипертензијом ?

1. Информисати болесника о ризицима које артеријска хипертензија носи, као и користима од лечења.

2. Обезбедити јасна и разумљива усмена и писана упутства за болесника.

3. Прилагодити лечење болесниковим потребама и начину живота.

4. Поједноставити лечење, уколико је то могуће, смањивањем броја и фреквенције узимања лекова.

5. Осигурати да болесник сам правилно мери крвни притисак

6. Обратити пажњу на нежељене ефекте терапије, чак и када имају мали клинички значај

7. Прилагодити цену лечења економском статусу болесника

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, клинички лекар одељења за Интерну медицину

Извори: Национални водич добре клиничке праксе за артеријску хипертензију, Верзија 6; Министраство здравља Републике Србије