1 2 3 4 5

Вести



Импиџмент синдром рамена

Представља један од најчешћих разлога болне осетљивости рамена. У немедицинским круговима често се описује као „укљештење“ мишића у раменом појасу или „сударање мишића и кости“ у пределу рамена. У основи је сужење субакромијалног простора које може бити различитог узрока. Најчешћи су:

- прекомерено оптерећење рамена у дужем временском периоду (покрет руке изнад главе), карактеристично је и за бављење спортом (кошарка, одбојка, бацање кугле, пливање....)
- дегенеративне промене елемената у структури зглоба рамена
- лоше срасли преломи
- повреде и калцификати мишића ротаторне манжетне

Разликујемо примарни и секундарни импиџмент. Примарни подразумева механички поремећај односа мишића и коштаних елемената, док је секундарни релативно сужење простора, као последица нестабилности зглоба.
Последица сужења субакромијалног простора, без обзира на њен узрок, је повећање притиска на мекоткивне структуре у њему, што узрокује повећање трења међу њима, иритацију и реактивно запаљење. Отуда у овом синдрому разликујемо ентитете: запаљење субакромијалне бурзе, запаљење тетиве бицепса и запаљење тетива мишића ротаторне манжетне( најчешће само супраспинатуса). Уколико се не лечи на време, прогредира до тендинопатије и руптуре мишића ротаторне манжетне.

По основу степена оштећења извршено је градирање стадијума импиџмент синдрома ( по Neer -у):

1. стадијум - оток и запаљење ( карактеристичан за групу пацијената млађих од 25 година)
2. стадијум – фиброза и тендинитис ( најчешћи у групи пацијената старости 25-40 година)
3. стадијум – калцификација и руптура мишића ( најчешћи у групи пацијената старијих од 40 година)

Главни симптом је дубок, пробадајући бол у пределу предње и спољашње стране рамена. Изражен је при покретима абдукције и унутрашње ротације рамена тј. у свакодневним активностима - при покретима подизања руке изнад главе или спуштања предмета са полице. Често се јављају и ноћне епизоде бола. Временом, бол се може ширити и ка врату и лопатицама. Последица бола је појава пратећих знакова болести - смањење обима покрета у зглобу рамена и смањење снаге захваћених мишића, што се потврђује при физикалном прегледу и вршењу провокационих тестова.

Дијагностичке методе које се користе као допунске ради искључивања других сличних стања:
- ултразвук меких ткива - указује на локацију и степен оштећења
- рендген - ради уочавања калцификата у мишићима, оштећења коштаних површина и положаја главице хумеруса ( код руптуре мишића је померена навише)
- магнетна резонанца – код тежих повреда, од посебног значаја при планирању оперативног лечења

Лечење:

- конзервативно – подразумева физикалну терапију која обухвата:
- поштеду од покрета који провоцирају бол
- обуку заузимања поштедних положаја и покрета
- кинезитерапију: повећање обима покрета најпре за абдукцију до 90 степени уз постепено повећање обима до већих амплитуда, потом вежбе за јачање захваћених мишића ( статичке па динамичке), да би у завршним фазама додали и вежбе за стабилизацију лопатице и рамена у целини

- фармаколошко – примена нестероидних антиинфламаторних лекова као и кортикостероида (инфилтрационом методом код тежих случајева)

- оперативно – резервисано искључиво за случајеве када након 3 месеца контролисане континуиране рехабилитационе терапије нема напретка. Може бити спроведено као артроскопска декомпресија или стабилизација ( репарација).

Овај синдром се постепено развија, најчешће недељама пре него што се пацијент обрати лекару за помоћ. Зато, уколико приметите симптоме, не треба их игнорисати, већ обуставити даље активности које провоцирају бол у зглобу рамена и потражити стручну помоћ.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију, ОБ Панчево

Литература:
1. Физијатријска пропедевтика -уџбеник-ПК проф. др А. Ђуровић и сарадници, Медицински факултет Војномедицинске академије, Министарство одбране Републике Србије, Београд 2015.
2. Рехабилитација горњих екстремитета код ортопедских и трауматолошких пацијената - проф. др Е. Дубљанин Распоповић, Медицински факултет Универзитета у Београду

Датум: 26.7.2024.