Панкреатитис

Панкреас (гуштерача) представља жлездни орган смештен у ретроперитонеалнм простору, величине око 15цм и тежине око 100гр. Панкреас има ендокрину и егзогену функцију. Ендокрини део панкреаса лучи хормоне (инсулин, глукагон, соматостатин). Ендокрини део панкреаса лучи ензиме варења (амилазе, липазе, протеазе, пептидазе).

Панкреатитис представља запаљење панкреаса изазвано превременом активацијом панкреасних ензима. Услед те активације панкреасни ензими разарају ткиво панкреаса уместо хане. Поред аутодигестије панкреаса, долази до бактеријске инфекције, тако да је на крају обично реч о комбинованом ензимско-бактеријском запаљењу. Постоје два типа панкреатитиса:
Лакши облик који се одликује лаганом упалом саме жлезде (едематозни панкреатитис) и тежи облик који се карактерише некрозом панкреаса и околног ткива (некротични или хеморагијски панкреатитис).
Према механизму настанка панкреатитис најчешће делимо на билијарни панкреатитис (чешћи код старијих жена) и алкохолни панкреатитис (чешћи код млађих мушкараца).

Холедохолијаза:
Kалкулуси из жучних путева опструишу панкреасне водове, што доводи до ране активације панкреасних ензима. Често конзумирање алкохола доводи до сужења Ватерове папиле и до разарања панкреасних ћелија. До панкреатитиса могу довести и разни поремећаји метаболима (хиперлипидемија, хиперхолестеролемија, хиперлипопротеинемија), дејство појединих лекова (диуретици, кортикостероиди), вирусне инмфекције (заушке, коксаки Б вирус), као и друга обољења панкреаса и жучних путева.

Фактори ризика:
•Kамен у жучној кеси или жучном путевима
•Висок ниво триглицерида у крви (хипертриглицеридемија)
•Операција у абдомену
•Цистична фиброза
•Пушење
•Алкохол
•Узимање одређених лекова или излагањем одређеним хемијским материјама
•Генетика

Појављује се интензиван бол у епигастријуму или око пупка који се шири појасно и у леђа, а јавља се након узимања масног оброка и конзумирања алкохола. Бол се појачава у лежећем положају, а смањује у седећем и колено-лакатном положају. Јављају се мучнина, метеоризам, обилно повраћање, повишена телесна температура. Oстали симптоми који могу бити повезани са панкреатитисом су: губитак телесне масе, надут трбух, сметње са пражњењем столице, модрице и крварење у кожи, бол у слабинама, штуцање, осип на кожи, столица боје глине.

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничког прегледа, лабораторијских анализа (повишене вредности амилаза у серуму и урину до 3 пута, протеинурија, леукоцитоза, некада праћена гликозуријом и хипергликемијом)
Ради се ултразвук, рендген, компјутеризована томографија абдомена, нуклеарно-магнетно-резонантна спектроскопија.

Терапија је медикаментозна, ређе хирушка. Најважније је обуставити пероралну исхрану, пласирати назогастричну сонду и дати адекватну терапију. Вршити надокнаду течности и електролита инфузионм растворима (0,9% Натријум Хлорид и 5% Глукоза око 3 литра дневно). Од медикамнтозне терапије примењује се антибиотик широког спектра као и блокатори протонске пумпе (ранитидин, контролок, омепрол).
Промењује се ЕРЦП (Ендоскопско отварање улива жучног пута у дванаестопалачно црево).
Као компликације јављају се: шок, респираторне промене, гастроинтестинално краврење, хипокалцемија, жутица.
Такође могу се јавити: псеудоциста, апсцес, панкреасни асцитес и хронични панкреатитис. Код већине болесника симптоми се повлаче у року од седам дана, али у неким случајевима долази до појаве компликација које могу угрозити живот пацијента. Акутни напади упале се могу поново појавити и довести до хроничног панкреатититса који може да изазове проблеме варења и појаву шећерне болести. Сама прогноза панкреатититса зависи од узрока болести, тежине оштећења, година и општег стања пацијента, умногоме зависи и од придружених болести које пацијент има или које може добити као компликацију панкреатитиса.

Битно је сппроводити хигијенско-дијететски режим уз повећан унос воћа и поврћа и намирница не животињског порекла и престанак конзумирања алкохола. Препоручује се редовна контрола триглицерида и холестерола у крви. Болесници који имају каменчиће у жучној кеси, а посебно ситне, треба обавезно да се посаветују са хирургом и размотре потребу за оперативним захватом.

Текст на основу извора уредила ВМС Јелена Гуцијан

Извор:
АKУТНИ ПАНKРЕАТИТИС - Вера Ђаја, Милош Поповић, Дејан Стефановић Научна књига, Београд 1988.