ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ

Паркинсонова болест је болест поремећаја покрета названа по лекару Jamesu Parkinsonu који је 1817. године идентификовао основне карактеристике болести.

Поремећај покрета настаје због смањеног лучењ а хемијске супстанце допамина у делу мозга који има важну улогу у контроли вољних покрета (базалне ганглије), а због смањеног броја ћелија које производе допамин.

КЛИНИЧКА СЛИКА

Главни узрок онеспособљенисти оболелог је БРАДИКИНЕЗИЈА. Обухвата сиромаштво спонтане моторике, отежано заочињање и спорост покрета, смањење амплитуде покрета као и губитак ритма. У почетку се испољава у тешкоћама и продуженом времену потребном за закопчавање дугмади, везивање пертли или коришћење прибора за јело на које се надовезује успорено и тешко устајање из ниских и меких седишта као и роблеми са окретањем у кревету. Неки болесници уочавају прогресивно смањивање слова током писања (микрографија). Нормални покрети типа махања рукама приликом хода и гестикулације приликом говора знатно су смањени или потпуно изостају. Лице је хипомимично, трептање ретко, пљувачка понекад цури из угла усан. Говор болесника карактерише се слабим волуменом гласа који са напредовањем болести може да прогредира до шапата.

РИГИДИТЕТ означава повећан тонус мишића (хипертонија) који се манифестује у проксималним и дисталним мишићима. Болесници заузимају картактеристичан положај семифлектиан труп са ногама савијеним у коленима и рукама савијеним у лактовима. Отпор при пасивним покретима је сталан и подсећа на савијање оловне шипке или се јавља као наизменично појачање и опадање отпора (феномен зупчастог точка или Негроов феномен).

ТРЕМОР је знак болести који највише заокупља болесника и његово окружење. По правилу почиње асиметрично на једној руци. У почетку тремор није сталан већ повремен, примера ради приликом узбуђења. Ради се о тремору у миру. Релативно стереотипно се јавља и подсећа покретима палца и осталих прстију на "бројање новца" или "завијање дувана".

ПОСТУРАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ односе се на механизме који контролишу одржавање усправног положаја и штите појединца од падова приликом промене положаја тела. Болесници наводе нестабилност посебно приликом наглих промена правца кретања па су падови чести. Током хода болесник показује тенденцију прогресивног савијања тела пут напред до пада, уназад или ретко у страну. Ход се карактерише отежаним започињањем смањеном брзином и кратким корацима па болесник не одиже стопала од подлоге и једноставно вуче ноге(магнетни ход), отежано се креће, отежано мења правац кретања при чему чини мноштво малих опрезних корака.

Са трајањем болести све је уочљивија појава НЕМОТОРНИХ СИМПТОМА као што су аутономни поремећаји гастоинтестиналне перисталтике, затвор, неконтролисано мокрење, импотенција, поремећај знојења, ортостатска хипотензија, когнитивни поремећаји (деменција) анксиозност и депресија, поремећаји спавања, бол и замор.

Просечна СТАРОСТ за јављање Парконсонове болести је око 60 година. Незнатно чешће се јавља код мушкараца. После Алцхајмерове болести друга је најчешћа дегенеративна болест. Занимљиво је да се болест не испољава клинички све док не изумре око 50% неурона и када су нивои допамина смањени за преко 80%.

ДИЈАГНОЗА се оставља на основу анамнезе и клиничког налаза. Не постоји ниједан специфичан лабораторијски, неурофизиолошки или радуиолошки знак за Паркинсонову болест па је дијагноза болести искључиво клиничка.

ТЕРАПИЈА се спроводи применом лекова који делују искључиво симптомаски. Циљ терапије је да се оболелом омогући прихватљива контрола симптома уз минималне нежељене ефекте. Златни стандард терапије су супституциона терапија недостајуће хемијске супстанце (терапија замене) увођењем ЛЕВОДОПЕ у комбинацији са ИНХИБИТОРИМА ДОПА ДЕКАРБОКСИЛАЗА ЕНЗИМА. Практично сви болесници добро реагују на ову терапију па изостанак терапијског одговора буди сумњу да ли се уопште ради о Паркинсоновој болести.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор:Неурологија за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду