Прва помоћ код епилептичног напада

Под епилептичним нападом се подразумева пролазна појава симптома и знакова који настају услед ненормалне активности неурона у мозгу. Термин напад у себи садржи одреднице: пароксизмалност (наглост), изненадност (неочекиваност), транзиторност (пролазност) и краткотрајност. Просечно трајање Епи напада је око један минут.

За све чланове породице или друге људе, који посматрају један „велики“ напад, најважније је да, упркос узбуђењу и бризи који су разумљиви у таквим ситуацијама, не упадну у панику и да се разборито понашају. Добронамерни али претерано узбуђени пролазници могу направити још већу штету. Kолико год да се један генерализовани тонично-клонични напад чини опасним, он за особе које доживљавају напад, у правилу, није животно опасан. Осим тога, практично је немогуће један напад прекинути, ако је већ започео. Kрик, који испусте те особе на почетку једног напада, није израз бола који се јавља приликом напада, него почива на грчевитом удисању или истискању ваздуха кроз душник и ждрело.

Уколико је могуће, треба покушати ухватити или положити на под особу, која за време напада пада, да би се ослободили дисајни путеви. Након што прођу грчеви, најбоље ја положити особу на страну (бочно) са пребаченим ногама (такозвани положај на боку). Само на почетку напада може се покушати, код старијих људи, брзо извадити зубна протеза. Чим је вилица у такозваној тоничној фази састављена, прекасно је за то. Ако се тело дотичне особе жели склонити са места опасности(нпр. од отворене ватре или руба степеница), или покренути, препоручује се да се особа ухвати за горњи део тела а не за ноге или руке. Ако особу покушате вући за руке, може за време напада, доћи до ишчашења рамена.

Шта треба чинити ?
- Сачувати мир (нарочито у јавности и када су друге присутне особе узнемирене), гледати на сат (почетак напада?).
- Чим су видљиви први знаци једног напада (нпр. наговештај у виду, „укоченог погледа“), помоћи постављањем особе на кревет или под.
- Покушати удаљити опасне предмете
• нпр. мање комаде намештаја или шиљасте, оштре, тврде или вреле предмете
• опрезно узети предмете из руке (нож, маказе, итд.)
• ако је то потребно скинути наочаре
- Уколико је неопходно, дотичну особу одвући (за труп / горњи део тела) из опасне зоне, (нпр. од отворене ватре, или руб степеница).
- Након прекида грча поставити особу која доживљава напад у „бочни положај“; то ослобађа дисајне путеве и спречава да и повраћајни садржај доспе у плућа и душник.
- Уколико су на распологању, меки предмети (нпр. јастук или слично) подвући под главу.
- Одећу попустити, да би олакшало дисајне путеве
• нпр. кравату попустити
• отворити крагну од кошуље
- Назвати хитну помоћ, ако дође до више узастопних напада, без да дотичне особе повремено дођу себи, и да „грчеви“ напада трају дуже од 10 минута, ако се појаве повреде или друге компликације.

Шта НЕ треба чинити?
- Уносити немир, панику, ужурбаност.
- Покушавати почетак напада спречити путем „уверавања или приговора“ на особу која доживљава напад,викати, протрести, ударати или приносити нека мирисна средства.
- Покушавати руке и ноге држати чврсто, укочене руке покушавати отворити, или дотичну особу покушавати „оживети“.
- Покушавати дотичну особу одвући тако што се вуче за руке (опасност од ишчашења рамена).
- Покушати давати антиепилептичне или друге лекове у току напада (опасност гушења).
- Чврсто држати дотичну особу за време напада (повећава опасност од повреде).
- Покушавати раздвојити зубе или гурати предмете између горње и доње вилице (опасност од повреде зуба и прстију).
- Kод познате епилепсије и некомпликованог напада звати лекара или хитну помоћ.

Текст на основу извора уредила:
Клинички лекар на одељењу за Пријем и збрињавање ургентних стања ОБ Панчево др Карличић Мирјана

Извори:
1. https://www.epi.ch/
2. Неурологија, Универзитет у Београду , Владимир Костић , 2007.