Вести
Превенција карцинома-рака дојке и рака грлића материце
Малигне болести се налазе на другом месту по броју изазваних смртних случајева, одмах после кардиоваскуларних болести. Настају као последица узајамног деловања генетских фактора, услова спољашње средине и лоших животних навика.
Иако на генетику не можемо утицати,можемо смањити ризик од оболевања од малигних болести променом животног стила.То подразумева престанак пушења цигарета, умерено конзумирање алкохола,физичку активност,промена исхране, одржавање оптималне телесне тежине,заштиту од инфекција као и умерено излагање сунцу.Сматра се да се поштовањем ових мера ризик од појаве малигнитета смањује за 30 до 50%.Осим промене стила живота,редовним систематским прегледима ,ове болести можемо открити у раном стадијуму, који је погодан за њихово лечење.То је секундарна превенција и она подразумева препознавање раних симптома и знакова болести,при чему се као општи, упозоравајући знакови најчешће наводе: чвор у неком делу тела, дуготрајне промене у раду дигестивног и урогениталног тракта, промене облика и боје брадавица или младежа, необичан исцедак или крварење, рана која не зараста, упорни кашаљ и дуготрајна промуклост. Некада болест у почетној фази може протицати без икаквих тегоба, зато редовни систематски прегледи укључују скрининг тестирање. Скрининг подразумева примену медицинских тестова у циљу откривања болести у тренутку кад симптоми болести још увек нису присутни.Циљ тестирања јесте откривање малигне болести у раној фази чиме омогућавамо благовремену примену адекватне терапије захваљујући којој повећавамо повољан исход болести. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце,рака дојке и рака дебелог црева.Сматра се да ће ови програми у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних ткива.Најчешће локализације малигнитета код мушкараца су карцином плућа,и дебелог црева ,док су код жена најчешће локализације малигнитета карцином дојке,плућа, дебелог црева и карцином грлића материце. Малигна болест-рак дојке је најчешћа малигна болест жена у свету.Тачан разлог његовог настанка није потпуно познат ,али се зна да на његов развој могу утицати генетички, ендокрини и спољашњи фактори.
Малигна болест дојке обично не даје икакве симптоме, али се може јавити:
Венски цртеж на кожи дојке
Асиметричност у изгледу дојке
Оток коже дојке
Увлачење брадавице и ареоле
Увећани лимфни чворови у пазуху или у јами изнад или испод кључне кости
Црвенило ограничено на део дојке или црвена дојка у потпуности
Појава рана на кожи дојке
Карцином дојке се најчешће јавља код старијих жена које имају позитивну генетичку предиспозицију за настанак малигних болести,које нису рађале или су рађале после 30-те године,које употребљавају хормонску терапију,код којих је прва менструација била пре 12-те године ,а менопауза после 50-те године,које су гојазне и имају лоше животне навике ,такође код којих је присутна смањена физичка активност. Република Србија започела је програм за рано откривање рака дојке скрининг мамографија који је бесплатан за жене од 50-69 година.Скрининг подразумева преглед наизглед здравих особа,без присуства симптома и знакова болести којим се могу открити промене у ткиву дојке.Мамографија је рендгенски преглед за откривање промена у дојци које се не могу напипати нити открити другим врстама прегледа.Уколико се рак открије у раној фази веће су шансе за излечење применом хируршких мера,опоравак је брзи, а квалитет живота већи него код жена код којих се болест открије у канијим фазама.У мамогафији се користе мале и нешкодљиве дозе зрачења.Младим особама се препоручује да једном месечно одраде самопреглед дојке од 2-5. дана након завршетка месечног циклуса.Уколико приметите промену у изгледу дојке или присуство чворића у дојци хитно се јавите свом лекару.
ОДГОВОРНИМ ПОНАШАЊЕМ ДО ОЧУВАНОГ ЗДРАВЉА!
Рак грлића материце је злоћудни тумор који настаје на грлићу материце.У просеку се у Србији сваке године региструје нешто мање од 1200 новооболелих жена од карцинома грлића материце.Када је реч о оболевању од рака грлића материце,Србија се налази на петом месту у Европи.Рак грлића материце је малигни епителни тумор на делу материце или у цервикалном каналу .Највећи фактор ризика за настанак рака грлића материце носи инфекција изазвана одређеним типовима ХПВ-а.Карцином грлића се чешће јавља у узрасту од 35.године,али највише узрасно-специфичне стопе обољевања су у узрасту од 50. до 59.године.У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45.године и највише су у узрасту од 70. до 75. Године. Рак грлића материце у почетку не даје никакве симптоме, тек када се развије у потпуности,јавља се:бол у стомаку,крварење после полног односа,упоран сукрвичав вагинални секрет.
Фактори ризика за настанак рака грлића материце су:
Сексуална активност започета у раној младости;
Велики број сексуалних партнера;
Односи са особом која има ХПВ инфекцију;
Пушачи;
Поремећен имунски одговор(ХИВ);
Нередован одлазак на гинеколошки преглед.
Најбољи начин да се спречи развој рака грлића материце су редовни прегледи.Редовни прегледи жена које немају никакве тегобе називају се скрининг прегледи.Уколико се рак грлића материце открије на време,у премалигној фази ,излечив је 100%. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано,пре него што прерасту у рак,онда када могу лако да се отклоне.Скрининг се обавља Папаниколау тестом.Од 20-65.године,све жене треба да иду на прегледе сваке године,а после три узастопна нормална резултата једном на 2-3 године. Данас постоји вакцинација која смањује ризик појаве рака грлића материце али скрининг прегледи и даље остају потребни.Скрининг и вакцинација су, заједно,најефикаснија заштита од рака грлића материце.
Међу 40 оцењених земаља Европе,Србија се сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања`и`са високим ризиком умирања од малигних болести.Статистика показује да имамо много места за напредак,стога хајде да мењамо своје лоше навике и да на тај начин мењамо навике људи око нас.Тако ћемо сви бити и здравији и срећни!!!
Др Ивона Миленковић, ОБ Панчево