17. октобар – Међународни дан борбе против сиромаштва

Сваког 17.октобра од 1987. године обележава се Међународни дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања овог датума је ширење свести о потреби искорењавања сиромаштва у целом свету, а нарочито у земљама у развоју.
Према подацима УНИЦЕФ-а, 22 000 деце у свету дневно умре због сиромаштва.

Статистика познаје 2 врсте сиромаштва: апсолутно и релативно.
Апсолутно сиромаштво је немогућност да се подмире основне људске потребе, кров над главом, осносвна хигијена и исхрана. Граница апсолутног сиромаштва у Србији износила је око 12.000 динара месечно по потрошачкој јединици. Са приходом нижим од овог у Србији је живело око 500.000 људи или 7.2% целокупнг становништва. Почетком 2019.године према изјавама званичника смањио се проценат апсолутног сиромаштва , али су претпоставке да га и даље има и да око 300.000 људи живи у апсолутном сиромаштву.
Релативно сиромаштво означава колико људи живи са примањима који су 60% од просечног, односно људи који живе испод стандарда за ту земљу. Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва. У поређењу са земљама ЕУ, тај праг у Србији је нижи него у било којој чланици ЕУ, изузев у Румунији. Према подацима Републичког завода за статистику стопа ризика од сиромаштва( ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају ризик да то буду) у 2017.ој години износила је 25.7%. У земљама ЕУ 2016.године у просеку је стопа опасности од сиромаштва износила око 17.3%, а најмањи ризик у Чешкој и Исланду, износио је мање од 10 % становништва.

Још један термин који се користи за процене и праћење сиромаштва је стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености. Означава лица која су у ризику од сиромаштва или су изразито материјално ускраћена или живе у домаћинствима ниског интензитета рада. Према подацима Реубличког завода за статистику у Србији је тај проценат износио 36.7% за 2017.годину.
Како у Србији највећи део примања зависи од плата и пензија, смањење сиромаштва се спроводи кроз повећанје минималне цене рада, повећање плата и пензија, отварање нових радних места, смањењење сиве економије и сл.
Новчану социјалну помоћ у Србији добија преко 250.000 људи, док се кроз програм Народне кухиње припремају свакодневно оброци за око 35.000 корисника у 77 места у Србији.
Према подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије , најугроженији су младић или девојка из вишечлане породице са из јужних делова Србије , чији су родитељи ниског степена образовања, незапослени или ангажовани повремено за сезонске послове-тако би изгледао профил сиромашне особе у Србији.

Прошлогодишњи извештаји УНИЦЕФ-а за Србију кажу да око 120.000 деце ( 9.5%) деце у Србији живи у апсолутном сиромаштву, док је 35% укупног броја деце у ризику да то и постане.
2015.године чланице Уједињених нација ( УН) постигле су споразум о агенди за одрживи развој, а један од циљева је искорењавање екстремног сиромаштва и глади до 2030.године. Тренутна епидемиолошка ситуација у свету, у вези са појавом пандемије вируса Ковид-19, доводи у питање тај циљ. Глобално сиромаштво могло би да се повећа по први пут после 1990.године. Постоје предвиђања да би број људи који живе у сиромаштву могао да достигне и 580 милиона.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић, Општа болница Панчево.
Извори: 1. www.stat.gov.rs
2. www.who.poverty
3. Income poverty statistics/hr
4. www.socijalno ukljucivanje.gov.rs
5. www.wider.unu.edu ,,Estimates of the impact of COVID -19 on global poverty“