Шта су поремећаји ритма спавања?

Одређени број пацијената који имају проблема са недовољним, или прекомерним спавањем могу имати поремећај временског усклађивања спавања који може настати због спољашњих уитицаја, или због поремећаја делова мозга задужених за ритам спавања.

Поремећаји ритма спавања су веома битни за изучавање и адекватну терапију, јер ремете нормално функционисање организма и често смањују квалитет живота.

Синдром брзе промене временске зоне (JET LAG)

Путовање авионом кроз временске зоне често се повезује с прекомерном дневном поспаношћу, тешкоћама уснивања и честим буђењима у току сна, поготово у другом делу ноћи.

Поремећај спавања је привремен, обично траје 2-14 дана, у зависности од броја временских зона, смера путовања и узраста.
Путници који проведу више времена напољу, брже се прилагоде него они који након путовања бораве у затвореним просторима, вероватно због изложености дневној светлости.

Поремећај спавања узрокован радом у сменама

Испитивања радника који раде увек ноћу, или мењају дневне и ноћне смене показују учестале проблеме са спавањем, повећану поспаност током дана и последичну већу склоност повредама међу ноћним радницима.
Такође се верује да је код радника у сменама већа учесталост срчаних, стомачних и репродуктивних поремећаја.

Лечење треба спровести тако да се умање поремећаји ритма и недостатак сна:
- смене треба мењати у смеру казаљке на сату, тј. унапред
- смањити број узастопних радних ноћи на највише 4-5
Ови поступци могу довести до смањења броја повреда на раду међу радницима у сменама. Врло је важно повећање количине светлости у просторијама како би се олакшало прилагођавање на мењање смена.

Синдром одгођене фазе спавања

Овај поремећај одликује се:
-уснивање и буђење је касније од жељеног
- време спавања је свакодневно једнако
- испитивање сна показује уредан налаз, осим што постоји одгођено уснивање
Поремећај одгођене фазе спавања може настати због поремећаја дела мозга одговорног за регулацију спавања, или због несталног циклуса спавање-будност, са бројним ноћима у којима болесник одлучује да остане будан дуго после поноћи (због социјалних, школских, или радних разлога).

Болесници су већином средњег узраста. Ово стање које може трајати годинама и покушаји да се уведе нормалан распоред спавања често су безуспешни. Болесници позитивно реагују на лечење које укључује постепено одгађање одласка на спавање за три сата, или краће све док се не постигне одговарајући сат спавања. Методе које укључују укључивање јаког светла рано ујутро такође могу бити успешне.

Синдром напредне фазе спавања

Синдром напредне фазе спавања обрнут је од синдрома одгођене фазе спавања и чешћи је код старијих особа. Особе с овим поремећајем пате од претеране дневне поспаности, а у вечерњим сатима тешко остају будни. Болесници се буде свакодневно између 3 и 5 сати ујутру, често неколико сати пре жељеног сата буђења. Лечење може укључивати излагање великим количинама светлости увече.

Поремећај неправилног дневног распореда спавања и будности

Ово стање се појављује код болесника чији се "унутрашњи" сат спавања не може прилагодити на 24-сатни ритам спавања и будности и показују повећање постепених поремећаја фаза будности и спавања које напредује све до потпуног одвајања од ритма локалног времена. Слепи болесници су, због немогућности светлосне оријентације, нарочито осетљиви на овај поремећај.

Извор: симптоми.рс
датум: 26.1.2022.