СЕНИЛНА ДЕГЕНЕРАЦИЈА МАКУЛЕ (СДМ) - ВОДЕЋИ УЗРОК ГУБИТКА ВИДА КОД ЉУДИ СТАРИЈИХ ОД 60 ГОДИНА

Сенилна дегенерација макуле је један од основних узрока озбиљног губитка вида код људи старијих од 60 година. Више о томе прочитаћете кроз следеће тезе и текстове.

СИМПТОМИ СЕНИЛНЕ ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ МАКУЛЕ (СДМ)

Сенилна дегенерација макуле се обично развија постепено и безболно, тј. ни суви ни влажни облик СДМ не изазивају бол. Знаци и симптоми болести могу се разликовати, у зависности од тога који од два типа макуларне дегенерације имате.

Први знак влажне СДМ може бити потреба за више светла када се нешто ради изблиза. Новински чланци могу постати тежи за читање, а улични знакови се теже препознају. Када пацијенти гледају мрежу или плочице на зиду, неке праве линије делују изобличено или криво. Сива или празна места могу прекрити средиште видног поља.

Стање се обично развија постепено, али понекад може брзо напредовати, што доводи до озбиљног губитка вида на једном или оба ока. Влажна СДМ утиче пре свега на централни вид, што отежава или онемогућава читање, вожњу, препознавање лица људи и обављање детаљних послова, што у значајној мери утиче на квалитет живота. У вец́ини случајева оштец́ења изазвана СДМ су трајна, али рано откривање може помоц́и у смањењу степена губитка вида.

Код суве СДМ присутни су следећи симптоми:

Потреба за све јачим осветљењем током читања или блиског рада;
Све веће потешкоће у прилагођавању на низак ниво осветљености, на пример при улазу у слабо осветљену просторију;
Штампане речи које постају све мутније;
Боје које изгледају мање сјајне;
Потешкоће у препознавању лица;
Постепено повећавање магловитости вашег вида;
Замућена или слепа тачка у центру вашег видног поља.

Код влажне СДМ могу се појавити следећи симптоми који могу брзо напредовати:
Визуелна изобличења, попут равних линија које изгледају таласасто или скривљено, врата или улични знак који изгледају као да су оштећени или предмети који се чине мањим или даљим него што би требало;
Смањење или губитак централног вида;
Централно мутно место.
У било којем облику СДМ, вид може ослабити на једном оку док друго остаје у реду годинама. Вид и начин живота пацијената почињу драматично да се погоршавају када се ово стање развије на оба ока.

Анатомија ока;
Сува и влажна форма СДМ;
Етиологија болести (узроци настајања);
Значај комплетног офталмолошког прегледа.

Прочитајте остале текстове на тему сенилне дегенерације макуле:

- Анатомија ока;

- Сува форма сенилне дегенерације макуле;

- Влажна форма сенилне дегенерације макуле;

- Узроци сенилне дегенерације макуле.

ДИЈАГНОЗА И ЛЕЧЕЊЕ ВЛАЖНЕ СЕНИЛНЕ ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ МАКУЛЕ (ВСДМ)
Сенилна дегенерација макуле је болест која захвата макулу (жуту мрљу), средишњи део ретине (мрежњаче). СДМ је водећии узрок озбиљног губитка вида код људи старијих од 60 година и то губитка вида у средишту видног поља. Постоје два облика СДМ, суви и влажни.

Дијагноза
Веома често рани знаци СДМ могу остати непримећени, тако да су редовни прегледи очију најбољи начин да се болест открије у раним стадијумима. Детаљан преглед ока треба да садржи:

Тест оштрине вида;
Ширење зеница - преглед који офталмологу омогуц́ава да види мрежњачу и потражи ране знаке СДМ. Да би то урадио, офталмолог ставља капи у око да би проширио зеницу. После прегледа, вид може остати замагљен неколико сати;

Мерење очног притиска;
Снимање оптичком кохерентном томографијом (ОЦТ) - неинвазивна дијагностичка метода, слична фотографији, која се користи за откривање течности у мрежњачи;
Тест са Амслеровом мрежом. Тест са Амслеровом мрежом је једноставан и брз тест који омогућава да се примете први знаци влажне СДМ. Приликом прегледа треба покрити руком једно око, а другим оком гледати директно у црну тачку у средини мреже. Ако праве линије изгледају таласасто или недостају линије, то би могли бити први знаци влажне СДМ.

Лечење
Главни циљ лечења влажне СДМ је елиминација течности и одржавање мрежњаче што је више и дуже могуће сувом. Влажна СДМ се најчешће лечи ињекцијама, применом анти-ВЕГФ лекова који се дају у око. Ињекције се дају у одређеним временским размацима, а њихова се учесталост може разликовати.

Пре примања лека неопходно је да пацијент каже свом офталмологу (очном лекару) ако је имао некада мождани удар (шлог) или је некад осетио пролазне знаке можданог удара (слабост или парализу удова или лица, отежан говор или отежано разумевање онога што му се говори), како би лекар могао донети одлуку о томе да ли је ова терапија најприкладнија за пацијента.
Пацијент обавезно мора да каже свом лекару коју терапију узима или коју је терапију до недавно узимао, укључујући и лекове који се издају без лекарског рецепта. Такође, важно је да пацијент каже лекару уколико има инфекцију ока, болове или црвенило ока.
Пре сваке примене ињекције неопходно је урадити преглед за откривање течности у мрежњачи помоћу потпуно безболне методе снимања која се зове оптичка кохерентна томографија (ОЦТ).

Шта се дешава након примене лека?
Беоњача у коју је дата ињекција ће вероватно бити црвена. Црвенило је нормално и повући ће се за неколико дана. Ако се не повуче или ако се погорша, пацијент обавезно мора да се јави лекару.
Пацијент може видети тачкице или плутајуће мрљице у видном пољу. Ове тачкице су нормална појава и треба да се повуку за неколико дана. Ако се не повуку или ако се погоршају, пацијент обавезно мора да се јави лекару.
Зенице пацијента ће бити проширене због ињекције, због чега му може бити тешко да гледа, наредних неколико часова након примене лека. Пацијент не сме да вози док се вид не нормализује.
Важно је да недељу дана након примене ињекције пацијент прати све евентуалне промене стања свог ока и целог организма. Ретко, ињекције дате у око могу проузроковати инфекцију.
Пацијент треба да се одмах јави свом лекару, ако примети неки од следећих знакова и симптома:

- бол у оку;
- осетљивост на светлост/сузење;
- оток очних капака или друге отоке;
- појачано црвенило;
- замагљен или изобличен вид, или изненадни губитак вида;
- бљескове светлости;
- видне мушице, црне мрље у видном пољу или обојене кругове;
- осећај сувоће на површини ока.

Извор: стетоскоп.инфо