СРЦЕ И СПОРТ

Бављење спортом је главна заштита од срчаног удара и кардиоваскуларних болести, а пацијентима који су прележали инфаркт кардиолози неизоставно препоручују да што пре започну физичку активност. Кретање је најважнија заштита од срчаних болести.

По повратку кући из центра за рехабилитацију пацијент одлази са прецизним упутствима о физичкој активности коју ће упражњавати код куће. На основу здравственог билтена, добиће савет и о спортовима који могу да му помогну. Упркос томе, већина оних који су прележали инфаркт после повратка у свакодневни живот не налазе ни времена ни воље да се посвете спорту и рекреацији, несвесни да се тако излажу ризику од поновљеног инфаркта или друге болести. Срчаном болеснику се препоручују следећи спортови: гимнастика која омогућава слободне покрете, ходање (шетње), трчање, вожња бицикла, пливање, али пријаће му и голф, скијашко трчање, куглање, кану и риболов. Важно је одабрати активност која се лако изводи и има равномерни ритам, уз мали утрошак енергије.Треба избегавати тешке спортове који траже од срца прековремени рад. Ту се пре свега мисли на боди билдинг, алпско скијање, роњење на дах, пењање, бокс, ватерполо, хокеј. Кад је реч о такмичарским спортовима, као што су тенис или кошарка, потребан је опрез: нису забрањени већ лекар процењује од случаја до случаја.

Препоручју се:

Ходање

Безбедна физичка активност, како са кардиоваскуларног тако и с ортопедског становишта. Свима лако доступно, не тражи ни опрему, нити инструменте. Почиње се с кратким шетњама, а затим свако према својим могућностима постепено повећава пређену раздаљину (крајњи циљ је 3 до 4 км дневно) и брзину корака.

Голф

Нове студије потврђују да играње голфа вишеструко позитивно делује на оне који су доживели инфаркт: ова, само привидно блага физичка активност (за коју је, у ствари, потребна велика издржљивост), дозвољава срцу да пумпа истим ритмом као срце здравог човека, а при том не изазива скок притиска и не излаже срце повећаном напору.

Собни бицикл

Вежба, коју мирно изводимо у свом дому, упошљава различите групе мишића и стимулише срце и крвоток. Пре почетка, седиште треба подесити према својој висини како бисмо несметано окретали педале. Ево овако: кад је стопало на најнижој тачки, нога треба да буде у благо савијеном положају. Свака „вожња” на собном бициклу у почетку треба да траје 20 минута, а затим се постепено повећавају како трајање вожње, тако и отпор.

Бицикл

Има исте добре особине као собни бицикл, само што је неупоредиво забавнији јер се вози на отвореном. Треба почети са кратким и незахтевним стазама, па полако достизати и свих 10-15 километара дневно, умереном брзином.

Пливање

Аеробичка активност са многоструким предностима: упошљава истовремено руке и ноге, убрзава повратак венске крви у срце, чува од повреда мускулатуру и кости, погодно је и за старије, као и особе с ортопедским хендикепом.

Џогинг

Кад почне да се трчи, трчање треба смењивати са ходањем. Кад стекнемо кондицију, ходање се проређује и ускоро потпуно престаје. У односу на пешачење, џогинг је захтевнија радња којој се прилази полако.

Физички активни можете бити у било које доба дана, под условом да је далеко од оброка: док траје варење, стомак тражи већи прилив крви. Кад се то поклопи са физичким напором, прети опасност да преоптеретимо организам. Најбоље је да то буде поподне или увече. Треба избегавати рано јутро кад се у организму, после ноћног одмора, појачавају физиолошке активности (скок крвног притиска, бржа срчана фреквенција). Постоји, дакле, ризик да срце преоптеретимо у тренутку кризе.Избегавати вежбање напољу кад је хладно: и ниске температуре за срце могу бити критичне.Спортом се не треба бавити ни у најтоплијем делу дана, поготово кад је у ваздуху високи проценат влаге.

Текст на основу извора уредила:лекар интерног одељења др Карличић Мирјана

Извори: https://www.stetoskop.info/zdravi-saveti/sportovi-koje-srce-voli