28. април – Светски дан безбедности на раду

„На овом светском дану, хајде да мобилишемо националну и међународну способност, како бисмо обезбедили безбедност и здраво радно окружење за све, дајући највиши приоритет принципу превенције."
- Хуан Сомавија, генерални директор МОР

Светски дан безбедности и здравља на раду, 28. априла, представља међународну кампању која промовише безбедност и здрав рад. Обележавање овог дана је састављено од стране Глобалне стратегије за безбедност и здравље на раду, која је проистекла из закључака Међународне конференције рада, одржане 2003. године.
Једна од главних стратегија, Глобална стратегија је промовисање, а светски дан безбедности и здравља на раду је важан инструмент за подизање нивоа свести о томе како радити безбедно и здраво. Такође, 28. април је дан који Светска трговинска унија обележева као сећање на жртве несреће на раду и професионалних обољења.

Европска агенција за безбедност и здравље на раду
Дана 28. априла 2012. године, хиљаду представника власти, послодаваца и запослених прославиће Дан безбедности и здравља на раду. Том приликом ће размотрити како може допринети прихватљивости Агенде рада побољшавања услова рада у свим областима.

Светска здравствена организација
Безбедна радна места: глобални модел за деловање приликом обележавања Светског дана Безбедности и здравља на раду

Модел безбедног радног места - свеобухватни начин размишљања и деловања који обухвата:
• Физичке и психо-социјалне ризике у вези са радним местом
• Промоцију и подршку безбедном понашању
• Шире социјалне показатеље и показатеље окружења
Идеје нису нове, али модел је иновативан јер је комбинује различита поља утицаја послодавц, уз учешће запослених. Познато је данас здрава радна снага на безбедном и здравом радном месту значи здрав посао. Процењује се да губици због смањене продуктивности у вези са здрављем на раду чине око 4 - 5% БДП-а. У мају 2007. Светска здравствена скупштина усвојила је Глобални план активности за здравље на раду за период 2008 - 2017 године. Глобални план је једногласно усвојен од стране 193 држава Светске здравствене организације. На глобалном плану државе и међународни актери изразили су потребу за глобалним кохерентним оквиром за планирање, реализацију и евалуацију основних активности за заштиту и промоцију здравља на радном месту.

Светска здравствена организација позива на превенцију канцера кроз здрава радна места, 2007. Према Светској здравственој организацији најмање 200.000 људи годишње умрло је од рака, чији настанак је у вези са радним местом. Милиони запослених ризикују канцерогена обољења, као што је рак плућа услед удисања азбестних влакана (око 125 милиона људи је изложено и око 90.000 људи умре сваке године због болести у вези са азбестом), леукемија услед излагања бензену (више од 100.000 људи умре од болести повезаних са испарењима бензена).

Ипак, ризик од настанка рака у вези са условима на радном месту, може се умањити превентивним мерама. Неке од најједноставнијих мера, које могу да спрече хиљаде смрти и обољења од рака, су:
• Престати са употребом азбеста (користити безбедније материјале, нпр. борова влакна за цементне смеше)
• Увести у употребу органске раствараче без бензена и технологије које претварају канцерогени хром у неканцерогени облик хрома
• Обезбедити заштитну одећу за запослене који су изложени сунцу приликом рада
• Забранити пушење на радном месту

Број несрећа на раду и професионалних обољења наставља да расте, 2005. Приликом обележавања Дана безбедности и здравља на раду 28. априла 2005. године, Светска здравствена организација истакла је потребу за културом превентивне безбедности на раду широм света. Према најновијим истраживањима, број несрећа на раду и професионалних обољења, који годишње однесу више од два милиона живота, расте због брзе индустријализације у неким земљама у развоју. Истраживања показују да ризик од професионалних обољења представља највећу опасност са којом се људи суочавају на својим радним местима.

Према проценама Светске здравствене организације током сваке године се догоди око 268 милиона несреће на радном месту које немају смртни исход, а повређени запослени одсуствују са посла најмање три дана, као и 160 милиона нових случајева професионалних обољења. Процењено је да повреде рада и професионална обољења доводе до губитка од око 4% БДП-а кроз надокнађену штету и одсуство са посла.
Најчешћа обољења у вези са радним местом су канцерогена обољења услед излагања отровним супстанцама, болести скелета и мишића, респираторна обољења, губитак косе, болести крвотока и заразне болести услед излагања патогенима. Глобално, само азбест проузрокује 100.000 смрти годишње.
У пољопривредном сектору, који запошљава половину светске радне снаге и најдоминантнији је у већини неразвијених земаља, употреба пестицида доводи до 70.000 смрти услед тровања сваке године, као и најмање 7 милиона случајева тровања са акутним или дугорочним последицама.
Истраживања показују да су у грађевинској индустрији догоди најмање 60.000 фаталних несрећа на радном месту сваке године широм света (17% укупног броја несрећа на раду са смртним исходом).

Текст уредио др Страхиња Шаша, ПРЈ
Извор: „ЕU-OSHA"