Неуралгија тригеминуса – бол у пределу лица

Трограни или тригеминални живац (лат.nervus trigeminus) је мешовити кранијални нерв, који инервише мастикаторну мускулатуру и из ње изведене мишиће (предњи трбух двотрбушног, милохиоидни, мишић затезач меког непца и мишић затезач бубне опне), док његов сензитивни део оживчава кожу лица и предњег дела главе, слузокожу носне дупље, усне дупље и предње 2/3 језика, зубе, вежњачу, поједине опне очне јабучице и извесне делове тврде мождане опне. Овим гранама се прикључују симпатичка и парасимпатичка нервна влакна која потичу из фацијалног и језично-ждрелног живца, а која инервишу различите органе.

Неуралгија тригеминуса је хронично стање бола које захвата тригеминални живац. Код особа са тригеминалном неуралгијом, чак и блага стимулација лица - као што је прање зуба или шминкање - може изазвати снажан бол. У почетку се јављају краћи и блажи напад, али тригеминална неуралгија има тенденцију прогресије може да изазове дуже, чешће нападе пекућег бола. Неуралгија тригеминуса чешће погађа жене него мушкарце, а вероватније је да ће се појавити код људи старијих од 50 година.

Лечење тригеминалне неуралгије је тројако – фармаколошки приступ, односно, лекови, ињекције а може бити индикована и операција.

Симптоми тригеминалне неуралгије су бројни:

-Епизоде јаког, убодног бола који се може осетити као струјни удар

-Спонтани напади бола или напади изазвани стварима као што су додиривање лица, жвакање, говор или прање зуба

-Напади бола који трају од неколико секунди до неколико минута

-Епизоде које трају данима, недељама, месецима или дуже — неки људи имају периоде ремисије када не осећају бол

-Стални осећај бола и пецкања који се може јавити пре него што еволуира у бол сличан спазму код неуралгије тригеминуса

-Бол у областима које инервише тригеминални нерв, укључујући образ, вилицу, зубе, десни, усне или ређе око и чело

-Бол који захвата једну страну лица, мада ретко може захватити обе стране лица

-Напади који временом постају све чешћи и интензивнији

Узроци код неуралгије тригеминуса, функција тригеминалног нерва је поремећена. Обично је проблем контакт између нормалног крвног суда - у овом случају, артерије или вене - и тригеминалног нерва у бази мозга. Овај контакт врши притисак на нерв и доводи до његовог квара. Неуралгија тригеминуса може настати као резултат старења, или може бити повезана са мултиплом склерозом или сличним поремећајем који оштећује мијелин која облаже нерв. Неуралгија тригеминуса такође може бити узрокована тумором који компримира тригеминални нерв. Неки људи могу доживети неуралгију тригеминуса због лезије мозга или других абнормалности. У другим случајевима, хируршке повреде, мождани удар или траума лица могу бити одговорни за неуралгију тригеминуса. Различити окидачи могу изазвати бол тригеминалне неуралгије, укључујући бријање, додиривање лица, жвакање, прање зуба, шминкање, умивање.

Антиконвулзивна терапија је терапија избора. Аналгетска терапија делимично помаже, али неуролози ипак дају предност антиконвулзивима као првом линијом избора. Они се обично користе за спречавање напада, али такође могу смањити или блокирати сигнале бола инхибицијом нервних импулса. Најчешћи антиконвулзиви за тригеминалну неуралгију су: карбамазепин (Тегретол), фенитоин, габапентин, валпроична киселина, ламотригин (Ламиктал).Потребан је опрез код антиконвулзивне терапије јер временом опада толеранција, па је потребно укључити други лек из исте групе. Остали нежељени ефекти антиконвулзива јесу вртоглавица, мучнина, конфузија, поспаност, проблеми са видом. Уколико медикаментозна терапија нису ефективни у дугорочном периоду, може се размотрити оперативно лечење. Оперативни захвати коју си дали повољне резултате јесу микроваскуларна декомпресија, перкутана балонска декомпресија и перкутана ризомотија. Оно што је тренутно у фази истраживања јесте и примена гама ножа.

Др Владимир Чукић, клинички лекар одељења за Неурологију ОБ Панчево

Извор: Mayo Clinic