Акутни пролив

Акутни пролив је појава три или више столица у току 24 сата, краће од 14 дана. Најчешће је изазван вирусима и траје 1 до 3 дана.

Такође, у четвртини случајева изазван је бактеријама и настаје обично након конзумирања покварене хране. На бактеријски пролив помислити уколико више људи који су јели исту храну, имају сличне симптоме који обично настају 6 до 24 сата након јела. Уколико прилив траје дуже од недељу дана, могућ узрочник су протозое. Посебан облик пролива је такозвани путнички пролив који се јавља неколико дана по доласку у страну земљу. Обично траје један до два дана.

Пролив је најчешћи међу децом и обично је вирусног порекла.

Када говоримо о узрочницима, од вирусних издвајамо ротавирусе и норовирусе као најчешће, док су ешерихија, шигела и салмонела, најчешћи бактеријски узрочници.

У зависности од учесталости, етиологије и општег стања пацијента, тегобе могу укључити повишену телесну температуру, убрзан рад срца, мучнину, повраћање, губитак у телесној тежини, бол у стомаку, па и знакове тешке дехидратације уколико пролив траје више дана.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, лабораторијских тестова који укључују комплетну крвну слику у којој може бити присутна леукоцитоза уколико је етиологија инфективне природе, анемија ако је присутан губитак крви. Даље, уколико је присутна дехидратација, биће присутан електролитни дисбаланс. Уколико је пролив праћен јаким болом у стомаку, индиковано је урадити рентгенски и ултразвучни снимак стомака, а уколико је пролив упоран, пацијент би требало да уради и колоноскопију, да би се искључило или потврдило постојање запаљенских болести црева. Анализом узорка столице, изолујемо узрочника и према налазу, планирамо лечење.

С обзиром на то да у сваком тренутку трајања пролива постоји опасност од дехидратације, надокнада течности је императив. То се у већини случајева постиже оралним рехидратационим средствима ( „инфузија на уста“), или инфузионим растворима у болничким или амбулантним условима. Дијететски режим исхране током трајања пролива помаже у смиривању тегоба и убрзава излечење. Антибиотска терапија се не уводи емпиријски уколико не постоји индикација за њу, а то је излован бактеријски узрочник или клиничка слика која указује да је пролив бактеријског карактера ( грозница, крвав пролив, леукоцитоза, трајање дуже од недељу дана).

Ипак, иако је лечење пролива у највећем броју случајева једноставно, најбоље га је избећи уколико је то могуће. Неки од начина су: редовно прање руку, хигијенско руковање храном, опрез у конзумирању воде и хране приликом одласка у стране земље, не користити термчки недовољно обрађену храну, или храну којој је истекао рок трајања.

Др Владан Перић, ОБ Панчево