АЛЕРГИЈА НА ПРОТЕИНЕ КРАВЉЕГ МЛЕКА

Алергија на протеине крављег млека представља најчешћи клинички ентитет у оквиру тзв. "протеин-сензитивног синдрома" који се јавља у раном детињству.

Среће се код 2-3% деце, углавном у доби одојчета и малог детета. Поремећај је, готово редовно, пролазног карактера и примарно погађа одојчад наследно склону алергији. Манифестује се хроничном дијарејом, поремећајем напредовања и сидеропенијском анемијом.

Дијагноза алергије на протеине крављег млека се заснива на детаљној личној и породичној анамнези, комплетном клиничком прегледу и одговарајућим лабораторијским и другим испитивањима прилагођеним типу хиперсензитивности и карактеру тегоба испитаника. Код свих болесника са хроничном дијарејом неопходно је искључити интолеранцију лактозе, као и интестиналне и екстраинтестиналне инфекције као потенцијалне узроке тегоба. За доказивање реагинске преосетљивости на протеине крављег млека потребно је урадити кожну пробу и/или одредити ниво специфичних ИгЕ антитела у серуму. Од помоћног дијагностичког значаја је и налаз већег броја еозинофила у периферном размазу крви. За поуздану потврду алергијског проктоколитиса и протеинсензитивне ентеропатије, односно ентеритиса, међутим, неопходно је урадити биопсију са патохистолошким прегледом узорака слузнице. Битан дијагностички значај, свакако, има и повлачење тегоба болесника по преласку на елиминациону дијету.

Основу терапије алергије на протеине крављег млека чини елиминациона дијета. Уколико је дете на ексклузивној природној исхрани, елиминациона дијета се прописује мајци, док се одојчету које се вештачки храни дају млечне формуле базиране на екстензивном протеинском хидролизату, а након тог узраста формуле сојиног млека. Због високог ризика од сензибилизације, сојино млеко се одојчету алергичном на протеине крављег млека, посебно оном са нереагинским обликом преосетљивости и млађем од 6 месеци, не саветује. Поред наведених производа, постоје и млечне формуле сачињене од слободних амино-киселина, али су оне примарно намењене исхрани деце која су сензибилисана на екстензивне протеинске хидролизате. Због читавог низа нутритивних недостатака, као и великог ризика од унакрсне и накнадне сензибилизације, козје и овчје млеко се не препоручују деци која не подносе протеине крављег млека.

Због високог ризика од сензибилизације, одојчету алергичном на протеине крављег млека немлечна храна се не саветује пре навршених 6 месеци. Такође, увођење жуманца и пшеничног брашна треба одложити до навршених годину дана.

Основу превенције поремећаја толеранције протеина крављег млека чини природна исхрана, односно, као њена алтернатива, стандардна млечна формула. Код одојчади са изразитом атопијском конституцијом, међутим, сигнификантну профилактичну предност у односу на стандардне формуле крављег млека имају парцијални протеински хидролизати.

Као што је речено, поремећај толеранције протеина крављег млека представља пролазну појаву. У нереагинском облику преосетљивости, који се среће у алергијском проктоколитису и протеинсензитивној ентеропатији, код највећег броја болесника толеранција протеина крављег млека се успоставља у узрасту од годину дана. Отуда навршена прва година представља најчешћи термин провокације толеранције протеина крављег млека. Због ризика од тежих алергијских реакција, извођење ове процедуре се не саветује ван хоспиталних услова. Међутим, у реагинском облику хиперсензитивности поремећај обично траје дуже, а изузетно ретко и доживотно. Значајан број болесника са реагинским обликом преосетљивости на протеине крављег млека у каснијем детињству болује од астме и других алергијских манифестација од стране респираторног система.

Извор:симптоми.рс