14. мај – Светски дан борбе против хипертензије

Светски дан борбе против хипертензије обележава се широм света 14. маја. Овај дан се обележава како би се грађанима скренула пажња на значај редовног мерења крвног притиска, и како би се, уколико крвни притисак одскаче од установљених параметара, правовремено поставила дијагноза и одредила терапија. Недијагностикована или лоше лечена хипертензија доводи од оштећења виталних органа и система (срца, мозга, бубрега, периферних артерија), који зависе од тежине и трајања хипертензије и коморбидитета.

Артеријска хипертензија представља хронично повишење артеријског крвног притиска и присутна је када су вредности крвног притиска изнад 140 / 90 mmHg код особа старијих од 18 година, мерено у амбулантним условима. Дели се на благу, умерену и тешку, систолну или дијастолну, као и примарну и секундарну хипертензију.

1.ПРИМАРНА есенцијална хипертензија је она која нема познати узрочник, и чини од 90 до 95% свих хипертензија.

2.СЕКУНДАРНА је удружена са болестима које се могу дијагностиковати и чини остали проценат хипертензија.

ДИЈАГНОЗА : Крвни притисак треба мерити манжетном која није превише притегнута. Ширина манжетне треба да буде једнака најмање 50% дужине надлактице. У стресу крвни притисак може бити значајно повишен, заправо, код одређених пацијената, сама чињеница да су код лекара у ординацији може да изазове пролазно пивишеље притиска. Вишеструка мерења током неколико посета и одређени облици кућног мониторинга и мониторинга на послу треба да буду спроведени пре увођења фармаколошке терапије код хипертензивних пацијената.

ПОСЛЕДИЦЕ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ МОГУ БИТИ :

1.ШЛОГ. Пацијенти са систолним крвним притиском вишим од 160 mmHg имају четвороструко већи ризик од шлога ако нису лечени.

2.ОБОЉЕЊЕ КОРОНАРНИХ АРТЕРИЈА. Пацијенти са дијастолним крвним притиском вишим од 95 mmHg имају двоструко већи ризик од обољења коронарних артерија у поређењу са нормотензивним пацијентима. Међутим, корисност узимања терапије није у потпуности дефинисна као што је код шлога.

3.КОНГЕСТИВНА СРЧАНА ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈА (КСИ) . Пацијeнти са крвним притиском вишим од 160 / 95 mmHg имају четвороструко повећану инциденцију од КСИ. Код 75% пацијената са КСИ , хипертензија се јавља током њихове болести. Задебљање и хипертрофија леве коморе која настаје због хипертензије може да изазове КСИ као резултат дијастолне дисфункције.

ЦИЉЕВИ ТЕРАПИЈЕ : Циљ лечења хипертензије је снижење дијастолног крвног притиска на мање од 90 mmHg и систолног крвног притиска на мање од 140 mmHg . Тренутно се сматра да готово сви пацијенти са крвним притиском вишим од 140 / 90 mmHg треба да буду лечени. Лечење подразумева промену животних навика и медикаментну терапију.

ВРСТЕ ТЕРАПИЈЕ:

1. Нефармаколошке мере : Рестрикција натријума сама по себи може да буде довољна да снизи крвни притисак код многих хипертензивних пацијената , поготово код оних са високим уносом натријума. Показало се ограничен унос на мање од 2 грама дневно значајно снижава крвни притисак код подложних пацијената. Смањење тежине код гојазних пацијената такође значајно снижава крвни притисак. Ограничен унос алкохола може да буде користан. Алкохол потенцира дејство катехоламина и може да доведе до егзацербације хипертензије код подложних појединаца.

2.Фармаколошке мере : Сарадња пацијента је често најбоља када је терапутски режим једноставан за праћење. Код избора антихипертензивног режима, треба обратити пажњу не само на нежељена дејства, већ и на бројне лекове и дозе које пацијент треба да узима. Од лекова користе се диуретици, бета адренергички блокатори, централно делујући адренергички антагонисти , симпатички нервни антагонисти, алфа адренергички блокатори, антагонисти калцијумских канала, директни вазодилататори, АЦЕ инхибитори, ангиотензин 2 –тип 1 рецепторски антагонисти.

ХИПЕРТЕНЗИВНА КРИЗА – дефинише се као тешка хипертензија која се карактерише дијастолним крвним притиском вишим од 140 mmHg . Повишење крвног притиска до ове мере може да узрокује васкуларна оштећења , плућни едем, енцефалопатију, хеморагију ретине, оштећење бубрега и смрт. Дијагноза : Дијастолни крвни притисак виши од 140 mmHg , прегледом очног дна едем папиле, промене у неуролошком и менталном статусу и поремећен бубрежни седимент су кључни знаци хипертензивне кризе. Индиковано је тренутно снижавање крвног притиска!

Текст на основу извора уредио др Костић Јован, клинички лекар, Служба неурологије, ОБ Панчево

Извори: Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić

http://www.plusonline.rs/svetski-dan-borbe-protiv-hipertenzije-14-maj/