22. април – Дан планете земље

Сваке године, 22-ог априла обележава се Међународни Дан планете Земље у циљу скретања пажње грађанима на значај очувања природе и спречавања негативних последица по животну средину. Данашњи дан се од 1970. године у целом свету обележава као Међународни Дан наше планете. Значај обележавања тог датума је упозорење на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живимо и тако смањила негативан утицај на животну средину.

На конференцији УНЕСКО-а 1969. године Џон Мек-Конел први пут је представио идеју обележавања Дана планете Земље и исте године је дизајнирана застава Земље, а сам назив ,,Earth day’’ први пут је употребио градоначелник Сан Франциска, Џозеф Алиото, 21. Марта 1969. године. Ипак овај датум обележава се широм света тек од 1992. године, када је на Конференцији УН о животној средини у Бразилу установљен дугорочни програм промоције одрживог развоја. На предлог боливијске Владе 2009. године Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је овај датум међународним Даном планете Земље.

Тема овогодишњег Међународног дана планете Земље је ,,Инвестирајте у нашу планету”. Ми треба да делујемо (храбро), иновирамо (широко) и спроводимо (правично). Предузећа, Владе и грађани, сви уједнињени за оглас и сви одговорни да правимо партнерство за планету.

Људи су несумњиво највећи кривци мењања климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: климатским променама (глобално загревање услед ,,ефекта стаклене баште”), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима.

Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узорке изумирања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света, као и загађењем животне средине. Последице су далекосежне, а као крајњи ,,корисник” јавља се човек, који страда од негативних последица по здравље због својих сопствених поступака.

Текст на основу извора уредио др Алекса Милић, Општа болница Панчево, одељење неурологије

Извор:

https://www.earthday.org/

http://www.zjzpa.org.rs/

http://www.izjzkg.rs/