14. новембар – Светски дан борбе против шећерне болести

Светски Дан борбе против дијабетеса (WDD) се обележава сваке године 14. новембра, на рођендан сер Фредерика Бентинга, који је 1922. заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин. Представља највећу светску кампању усмерену на подизање свести о дијабетесу.

Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља велики јавно здравствени проблем. Светска здравствена организација (World Health Organisation) и Међународна федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF ) су промовисале овај дан, процениле су да ће се број оболелих људи од дијабетеса у свету до 2045. године повећати на 629 милиона.

Иако се највише стопе инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст броја оболелих очекује се у земљама у развоју, међу којима је и наша земља. У Србији, као и у развијеним земљама у свету, дијабетес је пети водећи узрок смртности и пети узрок оптерећења болешћу. У нашој земљи годишње умре око 3500 особа од ове болести. Процењује се да је готово половина оболелих у нашој земљи старија од 65 година, али и да око 38 % особа са типом дијабетес 2 нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест. Како се може открити дијабетес? Ваш изабрани лекар једноставном претрагом гликемије наште може поставити или искључити дијагнозу шећерне болести. Уколико су вредности гликемије наште граничне, ваш лекар ће препоручити ОГТТ тест, који се изводи тако што пацијент попије раствор воде и одређене количине шећера ( 75 гр глукозе у 200 мл воде). Током извођења теста се три пута узимају узорци крви у којим се одређује ниво глукозе. Уколико је вредност гликемије у стодвадесетом минуту мања од 7,6 ммол/л, дијагноза шећерне болести се може искључити. Вредност изнад 11,1 ммол/л у било ком узорку крви је, напротив, показатељ да имате дијабетес. Вредности између 7,6 - 11,1 ммол/л указују на смањену толеранцију глукозе. Ако се код вас установи смањена толеранција на глукозу, то захтева промену стила живота у смислу промене начина исхране (на пример, смањити намирнице богате угљеним хидратима), свакодневна физичка активност, као и медикаментентозна терапија према одлуци вашега лекара.

Који су данас циљеви лечења дијабетеса? У данашњем погледу медицине, не лечимо само вредности гликемије него приступамо комплексном лечењу шећерне болести. То укључује и смањивање кардиоваскуларног ризика код пацијената са дијабетесом, што се постиже лечењем пацијента према најновијим препорукама Светских здравствених организација.

Који су то најновији лекови? Укратко, то су лекови који не функционишу тако што само снижаваjу вредности глукозе у крви него и штите, такође, срце и бубрег, смањују крвни притисак и помажу код смањења телесних килограма. Ове лекове можемо поделити у две групе. Прва група су такозвани ГЛП-1 рецепторски инхибитори, а друга група СГЛТ-2 ихибитори. Ове врсте лекова се могу комбиновати са инсулином и другим оралним антидијабетицима под одређеним условима. Код нас су регистровани Victoza, Forxiga i Jardiance.

Како можемо превенирати настанак шећерне болести, и које су циљне групе пацијената? Групе пацијената где је превенција од највећег значаја су пацијенти са предијабетесом, код којих налазимо:

• граничну гликемију наште

• повишену постпрандијалну гликемију

• снижену толеранцију на глукозу

• пацијенти са инсулинском резистенцијом

Пацијенти са предијабетесом код којих се не примењују мере превенције, имају изразито висок ризик да развију дијабетес у оквиру од 10 година.

Мере превенције делимо на примарне, када је циљ избећи сам настанак шећерне болести. Ту је најважнија превенција гојазности, која је један од водећих фактора ризика за настанак дијабетеса тип 2. Сваком пацијенту објаснити које намирнице је потребно избегавати - намирнице са високим садржајем угљених хидрата, газиране напитке, месне прерађевине, грицкалице и слично. Препоручити физичку активност у складу са годинама. Секундарна превенција има за циљ смањити компликације шећерне болести као што су микро и макро васкуларне компликације у виду срчаног и можданог удара, хипертензије, катаракте,хроничних рана и бубрежне слабости. И даље најважнију улогу има промена животног стила, која је два пута ефикаснија од медикаментозног лечења.

Ваш изабрани лекар може лако проценити ризик настанка дијабетеса индивидуално код сваког пацијента помоћу упитника, који се попуни за свега неколико минута.

Текст уредила др Јелена Малић Танушевић, клинички лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извори: zzjz.pa.org, dzmalizvornik.org.rs