11. мај – Национални дан добровољних давалаца крви

Национални дан добровољних давалаца крви традиционално се обележава сваког 11. маја, док се у свету он обележава сваког 14. јуна, још од 2005. године, када је Светска здравствена скупштина уврстила овај датум у свој Календар здравља.

Циљ обележавања овог датума био је тај да се ода почаст и признање свим добровољним даваоцима крви који овим хуманим и несебичним чином помажу да се спасу милиони живота широм света. У званичној презентацији Института за трансфузију крви Србије, наводи се да само једна јединица крви може спасити три живота. Нашој земљи, током једне године, потребно је 240000 јединица крви, а чак 64% становништва у старосној доби од 18 до 65 година може да донира крв. Сваки мушки становник може дати крв 4 пута годишње, а женски 3 пута.

Упркос овим статистикама, у Србији још увек нису достигнуте задовољавајуће бројке. Подаци говоре да је нашој земљи потребно 40 давалаца на сваких 1000 становника, што је 4%. У овом тренутку у Србији тај проценат је 3%. Будимир Гајић је први давалац крви у Србији, и солунски борац, који је пристао крајем 1916. године у пољској болници да да крв за непознатог ратника, на предлог доктора Николе Крстића. Још тада у болници доктор је схватио да је овакав вид трансфузије потпуно безбедан за даваоца крви, јер се сутрадан Будимир Гајић вратио на ратиште без последица.

Чињенице о добровољном давалаштву крви:

-Сваком од 7 људи који улазе у болницу потребна је крв.

-Просечна трансфузија црвених крвних зрнаца је еквивалентна дозама од три давања пуне крви.

-Нашем телу је потребно 48 сати да обнови плазму и до 8 недеља да обнови црвена крвна зрнца.

-У Србији је дневно потребно обезбедити 1000 јединица крви, односно организовати акције добровољног давања крви на којима ће 1000 људи добровољно дати крв.

-Давалаац крви може бити свака здрава особа старости између 18 и 65 година код које се прегледом утврди да давање крви неће угрозити љу, нити особу којој би се та крв применила.

Крв и прозводи од крви су основни ресурси за ефикасно лечење: жена која пате од крварења повезаног са трудноћом и порођајем, пацијената са поремећајима крви и коштане сржи, наследним поремећајима хемоглобина и стањима имунодефицијенције, жртава трауме, пацијената који се подвргавају медицинским и хируршким процедурама. Потреба за крвљу је универзална, али приступ крви за све којима је она потребна – није. Недостаци крви су посебно акутни у земљама са ниским и средњим приходима.

Да би се осигурало да свако коме је потребна трансфузија има приступ безбедној крви, свим земљама су потребни добровољни даваоци крви који редовно дају крв. Ефикасан програм давалаштва крви, који карактеришу широко и активно учешће становништва, кључан је за задовољавање потребе за трансфузијом крви у мирнодопским условима, као и за време ванредних ситуација или катастрофа, када постоји пораст потражње за крвљу. Док повољна друштвена и културна атмосфера са снажном солидарношћу олакшава развој делотворног програма давалаштва крви , такође је опште прихваћено да чин давања крви доприноси стварању друштвених веза и кохезији заједнице.

Како би се подигла свест о овом добровољном и хуманитарном чину, Црвени крст и остале инсиституције апелују на све грађане које могу да дају крв, да то и учине. 11. мај је битан јер се тад организују трибине, радионице и догађаји чији је главни циљ подизање свести о важности добровољног давања крви за очување здравља нације и спашавање живота наших суграђана.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења, Општа болница Панчево

Извори:

-изјзв.орг.рс

-аквалаб.рс

-кругздравља.рс

-лепотаиздравље.рс