Лечење тумора дојки у ОБ Панчево

У ОБ Панчево се од недавно поново оперишу тумори дојке. Успостављена је сарадња са Прим. др Невеном Јокићем са Института за Онкологију и Радиологију Србије који у ОБ Панчево ради наведене операције уз помоћ младих лекара ОБ Панчево др Денија Петра Ардељана и др Александра Маричића. Такође, поново је почела са радом и амбуланта за дојку четвртком од 9 часова, амбуланта 3 специјалистичког центра ОБ Панчево.

О раку дојке:

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена и најчешћи узрок смрти жена у западном свету.Најчешће се јавља се у виду израслине, која настаје када макар само једна нормална ћелија дојке промени своја својства и почне убрзано и неконтролисано да се умножава, уништавајући тако околно здраво ткиво.Путем крви или лимфе малигно измењене ћелије могу се проширити и на удаљене делове тела и у њима створити нове израслине - метастазе. Животни ризик, односно, кумулативна вероватноћа добијања рака дојке, износи око 12,4%, односно, једна од 8 жена оболи од рака дојке. У многим земљама рак дојке чини око 25% свих малигних болести женског становништва, у најразвијенијим земљама чак 28%, док је у структури морталитета учествује са око 14-15%. У Србији 26% свих оболелих и 17,5% жена умрлих због малигних тумора имају дијагнозу карцинома дојке. Сваке године региструје се око 4.600 новооткривених случајева ове болести, а код више од половине њих, у тренутку откривања, болест је већ у одмаклом стадијуму. Од рака дојке годишње у Србији умре око 1.600 жена.

Фактори ризика који се наводе у литератури су бројни: генетски, хормонски, дијететски или економски и географски. Често су међусобно испреплетани, те није лако изоловати специфичну улогу сваког међу њима. Међу њима треба истаћи значај позитивне породичне анамнезе, ране прве менструације (пре 12. године), бенигне промене дојке, нерађање или малобројно рађање, недојење, касна прва трудноћа (после 30. године), касна менопауза (после 50. године).

Превентивни преглед дојки:

С обзиром да учесталост оболевања упадљиво расте с годинама и препоруке за превентивне прегледе дојки разликују се у зависности од узрасне доби:

• Самопреглед дојки почети од 20. године живота, редовно,једном месечно.

• Клинички преглед обављати сваке треће године за женеод 29. до 39. године живота.

• Од 40. године живота обављати клинички преглед једномгодишње (уз ултразвучни преглед дојки по препоруци лекара).

• Mамографију обављати сваке друге године од 50. године живота.

Симптоми на које треба обратити пажњу:

Приликом самопрегледа обратите пажњу на следеће симптоме:

• Израслине или задебљања у дојци, околном ткиву или пазуху;

• Промена величине или облика дојке;

• Промена боје или осетљивости коже, ареоле или брадавице;

• Појава бола или осећаја нелагодности у дојкама.

Уколико приметите неки од ових симптома, одмах се јавите вашем изабраном лекару.

Самопреглед:

Обухвата посматрање дојки пред огледалом и преглед јагодицама прстију у стојећем или лежећем положају. Самопреглед дојки треба да спроводите једном месечно, најбоље око 10. дана циклуса. Не морате притоме имати посебну рутину, потребно је да обратите пажњу на све што није уобичајено на вашим дојкама и околном ткиву.Самопрегледом се не може напипати сваки тумор, нарочито не онај мали. Зато самопреглед није ни једина, а ни довољна метода за рано откривање рака дојке.

Др Дени Петар Ардељан