KAРЦИНОМ ДОЈКЕ

Рак дојке је једна од најчешћих малигних болести код жена.У свету преко милион и по људи оболи од карцинома дојки.Малигне неоплазме представљају такав поремећај раста ћелија појединих ткивагде долази до прекомерног умножавања ћелија.Подела ћелија се у нормалним условима, одвија на уобичајен и контролисан начин, али уколико се из неког разлога овај процес отргне контроли, ћелије настављају да се деле и стварају отеклину која се назива тумор.

Врсте тумора

1. Доброћудни тумори, где се ћелије не шире ка другим деловима тела, а уколико наставе са растом на месту настанка, може доћи до притискања околних органа и на тај начин стварати тегобе и проблеме.

2. Злоћудни – малигни тумор, састоји се од ћелија које имају способност да се шире изван места настанка. Уколико се не лечи, може доћи до његовог ширења и уништавања околног ткива. Некада се ћелије одвајају од примарног тумора-карцинома, па се шире на друге органе путем крвотока или лимфе, а када стигну до новог места настављају са својим умножавањем и стварањем новог тумора кога означавамо као метастазу. Особину неконтролисаног и неограниченог раста малигна ћелија преноси и на ''ћерке ћелије'', при чему је та неконтролисаност у директној вези са степеном малигнитета.

Тумор дојке

Резултати многобројних истраживачких студија указују на то да је рак полипатогенетски условљен (није болест са једним узроком) и да постоји повезаност између обољевања и старости, пола, генетске оптерећености, као и изложености здравог организма појединим штетним агенсима. Фактори ризика који доводе до појаве рака, називају се канцерогенима и воде порекло из животне и радне средине, везани су за присуство штетних навика код људи, мада се не може занемарити и наследна компонента. Неке жене имају већи ризик да оболе од рака дојки. У веома малом проценту рак дојке је изазван наследном грешком гена, а фактори који указују на могуће присуство наслеђене грешке су:

-рак дојке код неколико блиских чланова исте породице

-друге врсте рака: рак јајника, дебелог црева

-рак дојке код блиских рођака код особа млађих од 40 година

-рак дојке који напада обе дојке

Нешто већи ризик имају и жене које немају децу, или оне које су у каснијим годинама добиле децу, оне које су у раним годинама добиле менструацију као и код оних жена где је менопауза наступила касно.Нека истраживања показују да узимање контрацептивних пилула, такође, представљају повећан ризик од оболевања у односу на жене које никада нису користиле пилуле.Ипак, код већине жена узимање пилула нема никакав утицај на повећање ризика за настанак рака дојке. Такође, постоје неки докази који указују да конзумирање хране богате животињским мастима представљају повећан ризик. Нема доказа да оштећења дојке, као што је на пример ударац, изазива рак. Дојке се састоје од масног, везивног и жлезданог ткива.Жлездано ткиво је подељено у режњеве, од којих ка брадавицама креће мрежа канала.У пазушним јамама налази се сплет лимфних чворова.Статистика говори да од десет тврдих отеклина дојке, девет је доброћудно, најчешће су то фиброаденоми и цисте. Рак дојке се код већине жена примети прво као тврда отеклина у дојци, али има и других знакова, као што је промена величине и облика дојке, наборане коже дојке (''поморанџина кора''), увучена брадавица, оток и крвав секрет из брадавице, осип на брадавици и на околној кожи, оток у пазушној јами.Бол у дојци обично није симптом рака дојке.Рано откривање и лечење даје веће шансе за излечење.

Методе за рано откривање (''скрининг'') су :

-самопреглед дојке

-професионална палпација дојке

-мамографија

Самопреглед дојке

Самопреглед дојке обухвата неколико поступака:

-жена испред огледала врши посматрање у циљу откривања неких промена на кожи и брадавицама;

-посматрање са подигнутим рукама изнад главе;

-исти поступак са рукама стављеним на струк;

-и на крају палпација дојке и пазушне јаме кружним покретима почев од спољног квадранта ка брадавици (рука на страни дојке која се прегледа треба да је подигнута); следи благо стискање брадавица;

-на крају понавља се палпација и у лежећем положају.

Ова врста самопрегледа препоручује се једном месечно 3-4 дана по престанку менструације.

Професионална палпација дојке

Професионална палпација дојке се спроводи код жена старости од 20-40 година сваке године (односно сваке треће године), док код жена преко 40 година обавезно сваке године.

Мамографија

Мамографија представља рендгенски снимак дојке и веома је важна дијагностичка метода, јер често може да открије рак пре него што жена осети било какве промене.Неке жене осећају непријатност у току снимања, јер су дојке подвргнуте притиску, али то траје само пар минута и није штетно за дојке. Део националне стратегије за рано откривање рака дојке предлаже свим женама између 50 и 64 година мамографију сваке треће године, а на захтев женама изнад 64 година.Мамографија није стопостотни доказ, тако да уколико дође до појаве отеклине, а мамографија је негативна, потребна је даља контрола код лекара и спровођење неких других дијагностичких метода.

Остале дијагностичке методе

Уколико лекар на прегледу установи промене, упућује пацијенткињу на даље прегледе код специјалисте или у болницу. У циљу даље дијагностике примењују се:

-ултразвучни преглед дојке- поступак где се преко дојке наноси гел, па се затим малим уређајем прелази преко дојке, при чему се емитују звучни таласи који се преко компјутера претварају у слику.

-Аспирациона пункција је поступак који коришћењем игле и шприца омогућава лекару узимање узорка из отеклине на дојци. Аспират се шаље у лабораторију да би се констатовало да ли садржи малигне ћелије.Ова метода се користи и као дренажа код постојања доброћудне цисте.

-Биопсија иглом се обавља у локалној анестезији, па се узима мали комад ткива из отеклине, који се такође испитује у лабораторији.

-Ексцизиона биопсија подразумева уклањање (у општој анестезији) тумора и слање у лабораторију на анализу.

Уколико било која од претходно наведених дијагностичких метода докаже постојање рака дојке, лекар предлаже додатна испитивања у циљу откривања евентуалне проширености тумора на околна ткива, као и одређивања најбоље врсте лечења. Прегледи који се могу очекивати су: ултразвучни преглед јетре и сцинтиграфија костију (радиоактивнасупстанца се убризгава у вену, па се врши снимање захваћене регије, абнормална кост упија више радиоактивне супстанцеод нормалне кости што се види на снимку).

Рак дојке се дели на четири стадијума:

1.стадијум

Тумори су мањи од 2 цм, лимфни чворови у пазуху нису захваћени и нема знакова да се рак проширио негде у телу.

2.стадијум

Величина тумора је између 2 и 5цм, или су лимфни чворови захваћени или и једно и друго, али нема знакова да се рак даље раширио.

3.стадијум

У овом стадијуму тумор је већи од 5цм, лимфни чворови су захваћени, али нема знакова да се болест проширила.

4.стадијум

Тумори у стадијуму четири су различите величине, лимфни чворови су захваћени и рак се раширио на друге делове тела.

Многе врсте рака можда неће напредовати изван стадијума 1 и 2, а ако и напредују можда ће то бити релативно споро.Главни циљ лечења је да се заустави даље напредовање болести и, уколико је могуће, да се уклони цео карцином.Различита лечења се примењују у одговарајућим стадијумима, па се очекује да применом одговарајућег програма лечења, карцином неће прећи у следећи стадијум.

Лечење рака дојке

Постоје различита лечења која се примењују код рака дојке. Лечење планира лекар у зависности од многих фактора: врста и величина тумора, да ли се проширио тумор изван дојке, опште здравствено стање, изглед под микроскопом итд.

Операција рака дојке

Понекад се права дијагноза не може утврдити пре операције, па је потребно да онкохирург уклони отеклину како би се извршио преглед под микроскопом.Уколико је потребно планира се још једна операција кроз неколико дана.Данас постоји став да се код многих жена могу обавити мање операције, како би се сачувала дојка.Мастектомија (уклањање дојке) је код већине жена најадекватније лечење. Уклањање лимфних чворова испод пазуха се обично обавља у току операције, како би се проверило да ли су се неке ћелије рака рашириле изван дојке.Често је потребно да се, након мастектомије, уради и реконструкција дојке.У другим случајевима пацијенткињама се дају лаке протезе од пене која се ставља у грудњак.После операције, рука и раме су осетљиви на инфекцију, тако да и мала посекотина може изазвати инфекцију и отицање руке праћено болом (лимфедем).

Радиотерапија

За лечење рака дојке користе се две главне врсте радиотерапије: спољашња и унутрашња радиотерапија. Примењују се обично после операције.

Хормонска терапија

Тамоксифен је једна од најчешћих хормонских терапија, а делује тако што спречава естроген да се веже за ћелије рака дојке и да их подстиче на раст.Уколико тамоксифен не делује ефикасно, примењује се синтетски прогестерон.За жене које су у постменопаузи, уклањање јајника (доводи до смањења естрогена) може бити веома ефикасно лечење.

Хемиотерапија

Хемиотерапија представља примену цитостатика у лечењу, а делује тако што прекида раст и деобу ћелија.Лекови се примењују орално или убризгавањем у вену (интравенски).Даје се у циклусу од неколико дана, након чега следи пауза од пар недеља.

У лечењу рака дојке, потребни су вам:

-радиолог

-онколог

-онкохирург

Tекст на основу извора преузела и адаптирала др Јелена Минић, Општа болница Панчево, Онколошко одељење

Извор: https://www.stetoskop.info/zdravlje-zena/rak-dojke.