ЛАЈМСКА БОЛЕСТ И КРПЕЉИ - ОПАСНОСТ ИЗ ТРАВЕ

Крпељи су паразити топлокрвних животиња, а ретко и човека. Шуме и пропланци пружају им дом, а људима који их посећују ради излета или због посла, могу узроковати неугодности. Значајни су јер могу преносити неке болести, али на срећу само мали број крпеља носи узрочнике болести. Како би могли што лепше и сигурније одлазити у природу, није на одмет понешто сазнати о тим малим животињама, о ризицима које оне представљају за људе и могућностима да се ти ризици избегну.

О крпељима
Крпељи су зглавкари из реда гриња. Деле се на две велике породице Иџодидае (шикарни или тврди крпељи) и Аргасидае (стајски или меки крпељи). Глава, грудни и задњи део чине им једну целину. За свој развој и размножавање потребан им је оброк крви, због чега повремено живе као на топлокрвним животињама (птицама и сисавцима), којима сишу крв. Крпељи су распрострањени широко у природи, а најчешће их налазимо у приземном слоју рубних подручја шума, слоју грмља и ниског растиња, по високотравнатим стаништима. Приликом убода преко слине могу преносити различите заразне болести, а најпознатија је Лајмска болест.

Развојни циклус
Крпељ у свом развоју пролази кроз три фазе: ларва, нимфа и одрасли облик (адулт). Оброк крви неопходан је крпељима у свакој од развојних фаза, па у току свог живота сише крв три пута, на три различита домаћина. Женка се чешће може срести као нападач, јер само ако се насише крви може снести јајашца. Величина крпеља разликује се зависно о развојном облику: као ларва, мери око 1 мм, док је одрасла женка величине 4-5 мм. Насисана крви велика је као зрно грашка. Живи око годину дана, али може достћи старост и од пет година.

Кретање
Крпељ има мали радијус кретања, а удаљеност коју може прећи зависи од развојног облика. Одрасли се може прошетати неколико метара у ширину у потрази за храном. Крпељ своју жртву не тражи активно као нпр. комарац – жртве морају покупити њих. Он се попне на врх траве или гранчице грмља и ту непомично чека да се приближи жртва. Када животиња или човек дотакне крпеља, он се својим ножицама закачи и пређе на њих, па тражи повољно место на телу где се могу својим оштрим рилцем убости у кожу и сисати крв.
За активност крпеља врло је важна температура и влажност, због чега имају своју сезонску активност - најбројнији и најактивнији су у пролеће и почетком лета. Могу се сусрести и у јесен, али знатно ређе. Крпељи се заразе приликом храњења на шумским животињама, а заразу могу својим убодом пренети и на човека ако се он нађе у њиховом природној околини. Узрочници болести преносе се са зараженог крпеља и на нове генерације, па су зато крпељи, осим преносиоца и резервоари узрочника.
У нашим крајевима се најчешће сусрећу тзв. шумски (шикарни) крпељи врсте Иџодес рицинус. Најактивнији су у пролеће и рано лето, у најјачем лету се повлаче и практично их нема, па се у јесен у мањем броју опет појављују. У хладно годишње доба крпељи се не сусрећу, осим ако је зима топла и без снега.

Болести које могу преносити шумски крпељи су:

- Крпељни менингоенцефалитис
- „Lyme borelioza"
- „Erlichioza"

То су тзв. болести природних жаришта, јер је њихово појављивање зависно од природног станишта преносиоца (крпеља), па се појављују само на одређеним подручјима. Најизложенији су им људи који професионално бораве у природи, планинари, рекреативци, деца полазници школе у природи, излетници.

Опше мере заштите од крпеља

- У природи је пожељно ходати облеженим стазама (и од жбуња очишћеним!).
Избегавајте непотребно провлачење кроз грмље, лежање на тлу, одлагање одевних предмета на грмље.
- Носите прикладну одећу: дугих рукава и ногавица, светлих боја (крпељ се лакше уочава), као и затворену обућу. Крпељи се лако прихвате на одећу од материјала са длачицама (вуна, фланел), па такву одећу треба избегавати код одласка у природу.
- Користите репелентна средства која одбијају крпеље и спречавају њихово захватање на човека. Откривене делове тела и одећу треба попрскати (или премазати) неким од репелената, (трајање одбојности траје 4 до 6ч)
- При повратку из природе пресвуците одећу и пажљиво прегледајте, цело тело (уз помоћ друге особе, ради неуочљивих делова тела). Важно је прегледати места где је кожа најтања (пазух, испод дојке, око пупка, препоне, на глави и иза ува). Код деце ће се често наћи на глави – то је због тога што је дете ниско и више се игра у трави него одрасли, па лакше покупи крпеља са главом односно горњим делом тела. Евентуално откривени крпељ се што пре одстрањује с коже.

Шта учинити са крпељом који се учврстио у кожи?
Уклањање крпеља је најважнија превентивна мера ако се крпељ већ учврстио у кожи. Важно је крпеља уклонити што пре - ризик од инфекције је већи што је боравак крпеља на телу дужи. Добро је знати да крпељ након што доспе на домаћина, око 6 х тражи место за храњење, неко време буши кроз кожу, па је потребно да најмање 10 х сише да би та особа била заражена. То указује да има времена за деловање, пре него крпељ пренесе заразу. Крпеља је лакше одстранити у првих неколико сати након убода. Треба га извадити целог, заједно са рилцем (хипостомом) којим се држи у кожи, што није увек лако, јер рилце има по себи више низова ситних зубића усмерених у супротном правцу од убода.

Поступак
- Немојте на крпеља, нити околну кожу, наносити никаква средства (премазивање уљем, петролејом, лаком за нокте и сл. узрокује грчење крпеља те појачано излучивање слине, што може довести до убацивања веће количине вируса и бактерија у организам човека, ако је крпељ инфициран
- Ухватите крпеља пинцетом дезинфиковане алкохолом или опаљене пламеном, непосредно уз кожу (на месту где усни апарат крпеља улази у кожу).
- Будите смирени и не журите
- Лаганим повлачењем у више смерова полако извуците крпеља из коже
- Не повлачите нагло, не стискајте, нити не гњечите крпеља!
- Након одстрањивања крпеља, место убода (и руке !) добро оперите са водом и сапуном и дезинфикујте
- Уколико у кожи заостане рилце, које се препознаје као ситна тамна тачкица, треба је одстранити стерилном иглом. Уколико то не успе, није потребна хируршка интервенција, јер се ништа накнадно неће догодити (оно ће се ресорбирати или ће га кожа „одбацити“).

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 15.4.2024.