ХИПОТЕНЗИЈА – низак крвни притисак

Вредности нормалног крвног притиска су - систолни (горњи) од 100 до 140 милиметара живиног стуба, дијастолни (доњи) од 60 до 90 милиметара живиног стуба. Међутим, те вредности требало би узети само оквирно, јер како човек стари, тако се и граница систолног (горњег) притиска повећава.

Крвни притисак који је гранично низак за једну особу може бити „нормалан“ за другу. Велико је питање колико низак треба бити крвни притисак како би се дуготрајно стање значило као болест - хронична хипотензија са симптомима и смањењем квалитета живота. Бројни су симптоми који се могу јавити код ниских вредности крвног притиска.

Неки од њих су:

-умор

-поремећај сна и спавања

-вртоглавица

-несвестица

-анксиозност (узнемиреност)

-депресија

-осећај јаког лупања и прескакања срца (палпитације)

-знојење

-бледило лица

Примарна хипотензија

Трајно низак крвни притисак коме се не може открити узрок назива се примарна, идиопатска или конституционална хипотензија. Осим наследних фактора, истраживања показују значајан утицај географског подручја, исхране (нарочито количине соли у храни), телесне масе, вежбања и стреса на крвни притисак.

Секундарна хипотензија - стања која могу узроковати низак притисак су: крварење, инфекције, дехидратација, различите болести срца - инфаркт, аритмије, адренална инсуфицијенција, трудноћа, продужено одмарање у кревету, тровање, токсични шок синдром, алергијске реакције, анафилаксија, мождани „удар“, шок, пад притиска након обављања мале и/или велике нужде, страх, Паркинсонова болест, неуропатија, хемодијализа, опекотине, узнапредовали дијабетес, оштећења кичмене мождине. Лекови који могу узроковати хипотензију: антихипертензиви, диуретици, антагонисти калцијума, бета блокатори, антидепресиви, аналгетици из групе наркотика, алкохол.

Ортостатска (постурална) хипотензија је нагли пад притиска након заузимања стојећег положаја. Ако је узрокована болестима, стањима и лековима назива се секундарна ортостатска хипотензија. Идиопатска ортостатска хипотензија постоји кад се не може утврдити болест или лек који би је узроковао; често је показатељ поремећаја функције одређених делова нервног система.

Постпрандијална хипотензија - јавља се код одређеног броја особа непосредно након јела. Чешћа је код старијих особа, особа с иначе повишеним крвним притиском и оних с одређеним поремећајима аутономног нервног система. Особе с овим стањем не смеју узимати антихипертензиве пре јела и након јела требају прилећи. Узимање одређених лекова пре јела може помоћи нпр. нестероидни антиинфламаторни лекови, октреотид, кофеин, дихидроерготамин.

Како се поставља дијагноза ниског крвног притиска?

Прво треба установити постоји ли ортостатска хипотензија (нагли пад тензије у стојећем положају). Након тога је потребно искључити секундарну хипотензију, односно болести, стања и лекове који је узрокују. Најпре треба елиминисати дијабетес, јер је најчешћи узрок, након тога смањен волумен циркулишуће крви (најчешће због анемије) и срчане болести (попуштање срца, болести залистака, инфаркт) и проверити које лекове пацијент узима. Код млађих особа се може радити о смањеној осетљивости барорецептора (структура одговорних за регистровање промена притиска), па се често дешава да такве особе падају приликом устајања. Кад се искључе сви могући узроци, преостаје дијагноза идиопатског, примарног, односно конституционалног ниског притиска. Најбоље је пацијента упутити у самомерење крвног притиска и уписивати вредности које се измере током 24 сата, а постоје и холтери притиска.

Како се лечи низак крвни притисак?

Лечење је усмерено ка олакшавању симптома и постизању систолног (горњег) притиска више 100 ммХг. Лечење није потребно ако низак крвни притисак не узрокује симптоме и не смањује квалитет живота. Мере лечења су следеће: мере у вези исхране укључују повећање узимања соли, устајање из кревета треба бити поступно, повећати телесну активност. Ношење компресивних чарапа, или еластичних завоја може да смањи накупљање крви у венском систему ногу. Кофеин није добар за повећање притиска, јер је диуретик (олакшава измокравање), па дугорочно смањује тензију након примарног повећања. Ако описане мере не доводе до задовољавајућег повишења крвног притиска и олакшања симптома препоручују се лекови. Могући терапијски режим укључује дихидроерготамин, етилефрин, амезиниум, њихову комбинацију или поступно додавање минералокортикоида. Лечење секундарне хипотензије је у завистности од узрока. У овом случају низак крвни притисак је последица основног поремећаја, лечењем/отклањањем узрока решава се низак крвни притисак.

Текст уредила на основу извора др Јелена Косановић

Извори:

http://www.stetoskop.info

http://www.simptomi.rs

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/