ТРОМБОЗА ВЕНА

1.ДУБОКА ВЕНСКА ТРОМБОЗА

2.ПОВРШНИ ТРОМБОФЛЕБИТИС

Дубока венска тромбоза настаје услед формирања крвног угрушка у венама доњих екстремитета или венама карлице. Тачан иницијални догађај је непознат. Тежина дубоке венске тромбозе лежи у чињеници да овако настали тромби могу бити извориште плућних емболија, нарочито када је реч о тромбима локализованим изнад поплитеалне јаме.

Предиспонирајући фактори : Имобилизација - Мишићи ногу врше улогу пумпе, утичу на враћање крви из доњих екстремитета. Инактивација мишића доприноси настанку венске стазе, са последичним развојем тромбофлебитиса. Стаза обично настаје током хируршких интервенција, због продуженог мировања и непокретности. Венска инкомпетенција - Присуство варикозних вена као и валвуларне венске инкомпетенције повећава инциденцу настанка тромбофлебитиса. Повреда - директна механичка повреда доњих екстремитета може довести до настанка крвног угрушка и развоја тромбофлебитиса. Хиперкоагулабилна стања - малигнитет, употреба естрогена, као и хипервискозни синдром.

Клинчка слика : Симптоми - Обично су присутни бол и оток једне ноге. Физикални налаз - често је веома непоуздан. На присуство дубоке венске тромбозе обично указују осећај затезања у мишићима листова ногу, бол током дорзифлексије стопала (Хомансов знак) као и разлика у обиму потколеница већа од 1 цм.

Терапија : антикоагулантни лекови спречавају настанак крвног угрушка и омогућавају фибринолитичком систему да успешно лизира настали тромб. Антикоагулантна терапија се примењује најчешће током 3-6 месеци. Интравенски хепарин је индикован у акутном лечењу ДВТ . Сматра се да је ниско-молекуларни хепарин подједнако ефикасан као и нефракционисани, и ако су ови облици хепарина скупљи предност им је што не захтевају лабораторијски мониторинг. Након адекватног лечења хепарином, започиње се орална антикоагулантна терапија варфарином.

Профилакса : Брза мобилизација - саветује се избегавање продуженог мировања . Брза мобилизација пацијената након ИМ , значајно је смањила учесталост тромбоемболијских компликација. Повећан проток дубоких вена - антитромбоемболијске чарапе врше компресију површних вена и на тај начин повећавају проток кроз дубоке вене, редукују стазу и учесталост тромбоемболизма. Вежбе стопала и избегавање прекрштања ногу. Мини доза хепарина - Интермитентно дозирање субкутаног хепарина на 8-12 сати инхибише факторе коагулације. Овакав начин лечења значајно смањује учесталост ДВТ код пацијената код којих је неопходно мировање.

ПОВРШНИ ТРОМБОФЛЕБИТИС - За разлику од тромбозе дубоких вена, где може доћи до откидања тромба и настанка плућне емболије , површни тромбофлебитис има мали потенцијал за настанак емболијских компликација. Пацијенти се обично жале на бол у нози , док се упаљена вена лако може палпирати. У одсуству истовремене тромбозе дубоких вена, није индикована антикоагулантна терапија. Површни тромбофлебитис се лечи елевацијом ноге, топлим облогама, као и применом салицилата или других НСАИЛ.

Текст уредила др Костић Алавања Јована, клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:

Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić