Шта је несвестица (синкопа)?

Синкопа означава губитак свести који најчешће траје кратко. Често се губитком свести описује вртоглавица, пад у виду спотицања и губитка равнотеже, али сама синкопа не означава ништа од споменутог већ означава губитак свести који може, али не мора да буде повезан са падом пацијента.
Синкопа може да буде узрокована бројним болестима и страњима и увек треба урадити детаљно испитивање како би се утврдио узрок.

„Stokes-Adamsov˝ синдром је узрокован пролазним аритмијама (поремећајима срчаног ритма), најчешће брадикардијом (успорена срчана фреквенција). Особа изгуби свест и падне на без претходних „упозорења˝, осим евентуалних палпитација (осећај лупања срца). Након неколико секунди, свест се поврати. Напад се може поновити неколико пута дневно и у било ком положају. Карактеристичне за ове врсте напада су повреде услед падова.

Слично као што се синкопа јавља код успореног пулса (на испод 30 - 35 откуцаја/мин) и изразито брз срчани ритам је чест узрок несвестице. Брзина срчаних откуцаја већа од 150 - 180/мин може због скраћеног времена пуњења срца крвљу у фази релаксације смањити срчани волумен истиснуте крви и узроковати синкопу.
Остали узроци синкопе пореклом од срца укључују: сметње протока истиснуте крви - синкопа у напору (аортна стеноза), тампонада срца, препреке пуњењу срца...

Вазовагална синкопа је типично узрокована физичким или психичким надражајем (страх, бол, поглед на крв), или предугим стајањем у затвореној, загушљивој просторији. Механизам настанка је рефлексно успорење срчаног ритма и ширење крвних судова на периферији. Почетак је поступан и често праћен мучнином, бледилом, хладним знојењем и замагљењем вида.

Ортостатска синкопа је губитак свести при наглом устајању из седећег, или лежећег положаја. Настаје због неадекватног одговора рефлекса да повећају крвни притисак. Чешће се јавља код старијих особа и при предозирању лековима за смањивање крвног притиска.

Синкопа у току епилептичког напада има нагли почетак и повезана је са мишићним грчевима, угризом језика, инконтиненцијом мокраће и столице и амнезијом о догађају после напада. Осим ових, још неки знаци указују на епилептички напад као узрок несвестице, то су: напад у сну, или у лежећем положају, познати окидачи напада (гледање ТВ, светла у ноћним клубовима).

Синкопе услед метаболичких поремећаја настају услед хипогликемија (смањење нивоа шећера у крви) и најчешћи је узрок синкопе код оболелих од дијабетеса, посебно оних који се лече инсулином. Праћена је тремором (дрхтање руку), осећајем глади и знојењем. Хипервентилација (убрзано, дубоко дисање) доводи до контракције крвних судова мозга и узрокује синкопу.

Синкопа кашља настаје, јер дуготрајни напади кашља некада могу да проузрокују несвестицу.

Компресија (притискање) преосетљивог каротидног синуса (структура на каротидним артеријама врата) може резултирати синкопом (нагли окрет главе, тесан овратник, или притисак приликом бријања).

Рутински лабораторијски налази, неуролошки преглед и преглед кардиоваскуларног система који укључује мерење крвног притиска у лежећем, седећем и стојећем положају помажу у постављању дијагнозе синкопе.
По потреби, могу се спровести тестови функције кардиоваскуларног (ЕКГ, ултразвук срца и крвних судова главе и врата) и неуролошког (ЕЕГ) система, нарочито уколико је реч о старијим особама.
Свака патолошка промена примећена приликом ових тестова није нужно и узрок несвестице, већ може да се ради самоо о попратном налазу.

Извор:http://simptomi.rs/index.php/bolesti/14-neurologija-bolesti-nervnog-sistema/402-padanje-u-nesvest-nesvestica-gubitak-svesti-prekid-sinkopa-sincopa-sincope-vrtoglavica-nestabilnost-simptomi-medicina-zdravlje-lekar-trudnoca-bolesti-ishrana-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-terapija-beograd-srbija?showall=&limitstart=