Како се поставља дијагноза спонтаног пнеумоторакса?

Диференцијална дијагноза: Мада је пнеумоторакс етиогенетски, клинички и РТГ добро познато патолошко стање, честе су погрешне дијагнозе или диференцијално дијагнозне заблуде. Тешкоће при препознавању спонтаног пнеумоторакса и других по клиничкој симптоматологији и морфолошком изгледу сличним плеуропулмоналних обољења, настају при малим физички тешко препознатљивим и РТГ уочљивим количинама ваздуха и течности у плеуралној дупљи. Разлог су и неуки физички и РТГ прегледи, погрешно тумачење клиничких симптома и знакова болести.

У односу на пратећи торакални бол, васкулно колапсно стање и диспнеју, пнеумоторакс и његове компликације ваља разликовати од емболије и инфаркта плућа, дисекантне анеуризме аорте, плеуритиса, интеркосталне неуралгије, перикардитиса, езофагијалне перфорације, панкреатитиса, билијарне и реналне колике, абдоминалне перфорације, инфаркта срца, статус астматицуса, респирацијских криза и других болести. При Ртг опсервацији ових лезија не смеју се превидети велике аерогене цисте, посебно стафилококни и Фриедландеров апсцес, булозни емфизем, секундарно епителизоване рест шупљине, светио, и хипоплазије ткива плућа, апсцедентни карциноми, надуване тбц каверне, замке црева услед дијафрагматске херније и друге по изгледу сличне промене у плућима.

Отуда различито испољена оштећења респирацијске функције и хронично плућно срце у болесника. Најчешће дуготрајне тегобе оболелих су упоран кашаљ, искашљавање гнојавог испљувка различитих количина, особина и изгледа, торакални бол, диспнеја, губљење телесне масе, гастроинтестиналне тегобе, епизоде фебрилности, бледило, субиктерус, главобоља, знојење, знаци попуштања десног срца и амилоидозе. Хронична пиогена деструкција плућа, плеуре и бронха има патогномоничан морфолошки изглед, а показује се РТГ хидрогасном сенком, плућном индурацијом и знацима фиброторакса. Лезије интеркосталних мишића, сужење међуребарних простора и хемиторакса, плеурална кожура и таложење кречних наслага, тракција медијастиналних органа, инцизура и дијафрагме и деструкција фиброеластичних структура плеуре и бронхиектазије, позне су последице хроничне бронхоплеуралне пијемије.

Конзервативним лечењем постиже се привремена контрола инфекције и побољшање општег стања оболелих. Трајна аспирациона дренажа плеуре праћена је бројним неугодностима болесника, а радикално хируршко лечење, плеуропнеумонектомија и поступци облитерације плеуралне дупље ретко се остварују успешно. Стога доживотно трајање обо­љења и бројне пиогене и дегенеративне компликације плућа и виталних органа у оболелих (Велојић 1983).

Медијастинални емфизем изузетно је ретка компликација пнеумоторакса. Праћен је различито испољеним тешкоћама, оболелих. Зависно од количине, притиска и пространства ваздуха могу се испољити незнатне тегобе у виду притисака, нелагодности и бола у средогруђу, али и поремећаји срчаног ритма, знаци компресивног медијастиналног синдрома и хипоксије. При пропагацији инфекције из плућа може настати медијастинитис.

Медијастинални емфизем изузетно је ретка компликација пнеумоторакса. Праћен је различито испољеним тешкоћама, оболелих. Зависно од количине, притиска и пространства ваздуха могу се испољити незнатне тегобе у виду притисака, нелагодности и бола у средогруђу, али и поремећаји срчаног ритма, знаци компресивног медијастиналног синдрома и хипоксије. При пропагацији инфекције из плућа може настати медијастинитис. Медијастинални емфизем чешће се јавља у деце и старијих особа. Диференцијално дијагностички ваља мислити на перфорацију езофагуса и трахеалних циста, дисекантну анеури- зму аорте, компликације малигнома. Ртг уочава се расветљење сенке сређогруђа. Веће дијагнозне користи пружају клиничару ЦТ, сонографска и ангиографска испитивања. Будући да је аспирациона иглена дренажа медијастинума ризична, санацијом пнеумоторакса нас­таје и спонтана ресорпција медијастиналног емфизема (Каисер 1985).

Субкутани емфизем је ретка компликација, чешће вентилног пнеумоторакса. Из плеуралне дупље ваздух продире у поткожно ткиво и локализује се изнад плућа у супракла- викуларним регијама врата и лица. Обим ових предела се увећава, лице је подбуло, а на притисак испод коже осећа шкрипа попут ходања по сувом снегу. Поткожни емфизем је безопасна банална компликација, која, осим естетских, не узрокује тегобе болесника. Оболели могу бити узбуђени и нестрпљиви што ће захтевати да се на кожи супраклавикуларне регије начине инцизије и на тај начин убрза елиминација, колекција ваздуха.Најзад, рецидиви пнеумоторакса су честа појава у болесника. Испољавају се у 8—10% оболелих а и више пута у исте особе. Претходе им физички напор, оптерећења и бро­јни чиниоци који повећавају интрапулмонални притисак, услед којих и настаје перфорација плућа и плеуре и резултују клинички знаци спонтаног пнеумоторакса (тиецер 1970,Сцхотт 1972, Даниловић 1982, Сердаревић 1982, Кеслер 1984,Елерт 1985).

Диференцијална дијагноза: Мада је пнеумоторакс етиогенетски, клинички и Ртг добро познато патолошко стање, честе су погрешне дијагнозе или диференцијално дијагнозне заблуде. Тешкоће при препознавању спонтаног пнеумоторакса и других по клиничкој симптоматологији и морфолошком изгледу сличним плеуропулмоналних обољења, настају при малим физички тешко препознатљивим и Ртг уочљивим количинама ваздуха и течности у плеуралној дупљи. Разлог су и неуки физички и Ртг прегледи, погрешно тумачење клинич­ких симптома и знакова болести. У односу на пратећи торакални бол, васкулно колапсно стање и диспнеју, пнеумоторакс и његове компликације ваља разликовати од емболије и инфаркта плућа, дисекантне анеуризме аорте, плеуритиса, интеркосталне неуралгије, перикар- дитиса, езофагијалне перфорације, панкреатитиса, билијарне и реналне колике, абдоминалне перфорације, инфаркта срца, статус астматицуса, респирацијских криза и других болести. При Ртг опсервацији ових лезија не смеју се превидети велике аерогене цисте, посебно стафи- лококни и Фриедландеров апсцес, булозни емфизем, секундарно епителизоване рест шуп­љине, светио, и хипоплазије ткива плућа, апсцедентни карциноми, надуване тбц каверне, замке црева услед дијафрагматске херније и друге по изгледу сличне промене у плућима.

Извор:

https://simptomi.rs/bolesti/9-pulmologija-bolesti-pluca/4799-kako-se-postavlja-dijagnoza-spontanog-pneumotoraksa