5. мај – Међународни дан борбе против астме

Светски дан астме обележава се сваке године 5. маја на иницијативу Глобалне иницијативе за астму (GINA). Овај дан представља прилику да се скрене пажња на астму као хроничну болест која погађа милионе људи широм света, а циљ обележавања није само информисање, већ и рушење бројних предрасуда које окружују ову болест, као и подстицање бољег разумевања и значаја раног препознавања симптома и правилног лечења.

Астма је једна од најчешћих хроничних незаразних болести, а посебно је заступљена код деце. Иако се често сматра дечјом болешћу, астма се јавља код људи свих узраста. У питању је болест која погађа дисајне путеве, односно бронхије и узрокује њихову променљиву и понекад трајну упалу. Ова упала доводи до повећане осетљивости дисајних путева, што може изазвати бронхоспазам, односно сужавање дисајних путева. Главни фактор ризика за настанак астме јесте осетљивост на респираторне алергене, односно супстанце спољне средине као што су кућна прашина, гриње, полени, трава, коров, дрвеће, буђ, животињске длаке или дуван. Симптоми астме се могу испољити у различитим животним добима и околностима, а најчешћи су звиждање и притисак у грудима, кашаљ и кратак дах.

Учестале епизоде кашља, гушења и свирања у грудима најчешће указују на постојање бронхијалне астме. Приликом разговора са пацијентом посебна пажња се обраћа на то када је болест почела, да ли су неки од симптома присутни још од детињства, да ли постоји алергија и има ли оболелих од астме у породици. Након тога се приступа прегледу слушалицама, прави се снимак плућа и врши се спирометријско испитивање како би се дефинисао степен сужења дисајних путева. У случају лакшег облика болести могуће је радити и алерголошке пробе. Код тежих случајева са изразитим гушењем, пацијентима се помаже да ураде све неопходне анализе и тестирања како би се проценило да ли је потребно лечење у болничким условима. Када постоји висок степен сумње на постојање бронхијалне астме, а сви остали налази су нормални, раде се посебни тестови, односно мерење вршног протока и тест бронходилататорима.

Лечење астме се базира на дугорочној контроли симптома и превенцији напада. Веома је важно да пацијенти узимају терапију редовно, чак и онда када се осећају добро. Неки људи праве грешку тако што прекидају терапију када немају симптоме, што може довести до погоршања стања и тежих напада. Осим избегавања алергена, саветује се престанак пушења, увођење рибе у исхрану, редовно вакцинисање против грипа, благовремена терапија инфекција горњих и доњих дисајних путева и редовна примена терапије, односно пумпица за дуготрајну контролу болести.

Особе са добро контролисаном астмом могу се бавити спортом, па чак и професионалним. Постоји велики број спортиста са астмом који постижу врхунске резултате. Према подацима Светске здравствене организације, више од 339 милиона људи широм света живи са астмом. У Србији не постоје прецизни и комплетни подаци, али према последњим проценама, око 220.000 одраслих особа има астму. Од тог броја, приближно 2.000 људи пати од тешког облика ове болести, што значи да имају учестале нападе и тешко достижу добру контролу болести чак и уз редовну терапију.

Светски дан астме нас подсећа на то колико је важно имати праве информације, бити свестан ризика, али и могућности које постоје у лечењу ове болести. Уз подршку здравственог система, породице и уз одговорност самих пацијената, живот са астмом може бити квалитетан и испуњен.

Текст на основу извора уредила др Ђурђина Калајџић, ИО ОБ Панчево

Извор:

www.pulmologija.rs/astma-dijagnoza-simptoma-astme-i-lecenje.rs