Бронхијална астма

Бронхијална астма је хронична болест малих дисајних путева. Болест настаје као последица преосетљивости бронхијалних путева на различите алергијске и неалергијске дражи. Испољава се нападима гушења, свирањем у грудима уз кашаљ са окудним искашљавањем. Напади кашља и гушења могу спонтано проћи или, пак, после узимања лекова. Напади гушења могу бити променљиве тежине и учесталости, односно од благих и ретких, до врло тешких и учесталих, који се некада завршавају статусом асматикусом , тј непрекидним и дуготрајним нападом гушења које траје преко 24 часа.

Узроци који доводе до обољења су многобројни: наследни фактори, алергени, занимање, аерозагађења, запаљења, као и емоције тј психа. Заједничке црте поменутих фактора јесу спазам (грч) бронхија, оток бронхијалних путева и повећано стварање жилаве и лепљиве слузи у бронхијама што доводи до отежаног протока ваздуха кроз дисајне путеве, нарочито у издисају. Ако дејство поменутих фактора траје дуго долази до поремећаја размене гасова у артеријској крви, смањене концентрације кисеоника и повећане концентрације угљен – диоксида.

Циљ лечења астме јесте уклањање симптома и успостављање нормалне функције плућа. Лечење треба да редукује број и тежину напада и омогући болеснику нормалан живот. У медикаментном лечењу најчешће се користе антиинфламаторни лекови и бронходилататори.

Болест се може јавити у свим животним добима. До 16.године живота испољава се у преко 80% случајева; обољевају равномерно мушкарци и жене, са доста добром прогнозом. Само у око 30% оболелих болест има тежак и дуготрајан облик. Од свих оболелих у 1-3% случајева болест се завршава смртним исходом.

Текст на основу извора уредила ВМС Гуцијан Јелена, ОБ Панчево

Извор:

Литература: Интерне болести са негом, Др Јован Теодоровић и сарадници , Здравствена нега у интерној медицини, Ђурица Матић