Едем плућа

Едем плућа је стање код ког се течност накупља у плућима, у малим ваздушним кесицама које служе за размену кисеоника. Када се оне испуне течношћу, кисеоник теже прелази у крв и долази до отежаног дисања.

Најчешћи узрок је слабији рад срца. Када срце не може довољно снажно да пумпа крв, она се задржава у крвним судовима плућа и течност излази у плућно ткиво. Едем плућа може настати и због високог крвног притиска, срчаног удара, поремећаја срчаног ритма, тешких инфекција, болести бубрега, повреда, тровања или удисања штетних гасова. Може се развити нагло (акутни едем плућа) или постепено.

Најважнији симптом је нагло и јако отежано дисање. Особа има осећај гушења, посебно када лежи, па често седи или се нагиње напред како би лакше дисала. Дисање је убрзано и плитко. Може се јавити кашаљ са пенастим, некад ружичастим испљувком. Присутан је убрзан рад срца, знојење, бледило, немир и страх. У тежим случајевима усне и прсти постају плави због мањка кисеоника.

Дијагноза се поставља на основу симптома и прегледа. Лекар слуша плућа и често чује “кркљање”. Мери се ниво кисеоника у крви. Ради се рендген плућа да би се видела течност, ЕКГ да се процени рад срца и анализа крви. По потреби се ради ултразвук срца како би се открио узрок проблема.

Едем плућа је хитно стање и захтева брзо болничко лечење. Пацијенту се даје кисеоник, а по потреби и маска или апарат за дисање. Дају се лекови за избацивање вишка течности из организма, лекови за смањење оптерећења срца и регулацију крвног притиска. Веома је важно лечити основни узрок, најчешће срчани проблем.

Едем плућа је озбиљно и по живот опасно стање. Брзо препознавање симптома и хитна медицинска помоћ су од пресудног значаја. Правовременим и правилним лечењем могуће је стабилизовати пацијента и спречити компликације.

Текст писала: ВМС Гуцијан Јелена

Литература:

Интерне болести са негом, Др Јован Теодоровић и сарадници

Здравствена нега у интерној медицини, Ђурица Матић

Извор: