Шта је форамен овале?
Форамен овале је природни отвор у интератријалном септуму (зиду који раздваја десну и леву преткомору срца) који постоји током феталног развоја. Његова функција је кључна за феталну циркулацију: омогућава директан проток крви из десне у леву преткомору, чиме се заобилази плућна циркулација, будући да фетална плућа нису функционална и нису укључена у процес оксигенације крви.Након рођења, с првим удахом и ширењем плућа, долази до наглог пораста притиска у левој преткомори, што доводи до функционалног затварања форамен овале-а. Током наредних месеци, у већини случајева долази и до анатомског затварања отвора фиброзом ткива.
Шта је форамен овале апертум?
Форамен овале апертум (ФОП) или патентни форамен овале (ПФО) представља стање у којем се овај отвор не затвара у потпуности, већ остаје присутан и након периода новорођенчета. Процене показују да око 20–25% одрасле популације има форамен овале апертум, што га чини релативно честим налазом.Важно је напоменути да ФОП у већини случајева не изазива симптоме и нема клиничког значаја. Међутим, у одређеним условима може бити фактор ризика за озбиљна медицинска стања.Клинички значај
Већина особа са ФОП-ом никада неће имати здравствене проблеме повезане с тим дефектом. Међутим, форамен овале апертум може бити значајан у следећим случајевима: Криптогени мождани удар: Код млађих особа које претрпе исхемијски мождани удар без јасно идентификованог узрока, форамен овале апертум се често сматра потенцијалним путем кроз који тромб из венског система може доћи у мождане артерије (парадоксална емболизација). Пародоксална емболија: У случају повећања притиска у десном срцу(нпр. код Валсалвиног маневра, роњења или кашљања), крв богата угљен-диоксидом може кроз отворени форамен прећи у леву преткомору, носећи са собом ситне тромбе или мехуриће ваздуха. Мигрене са ауром: Поједине студије су показале повезаност између постојања ФОП-а и мигрена са ауром, иако механизам ове везе још није потпуно разјашњен. Декомпресијска болест код ронилаца: Задржани мехурићи азота из венског система могу кроз ФОП доспети у артеријску циркулацију, што повећава ризик од озбиљних компликација.Дијагностика
Дијагноза ФОП-а може бити изазовна, нарочито ако дефект не даје симптоме. Најчешће коришћене методе укључују: Трансторакална ехокардиографија (TTE) са контрастом ("bubble тест"): У вену се убризгава контраст (микромехурићи), и прати се њихово кретање кроз срце. Ако се микромехурићи појаве у левој преткомори, то указује на постојање шанта. Трансесофагеална ехокардиографија (ТЕЕ): Ова метода даје детаљнији приказ интератријалног септума и идеална је за откривање мањих ФОП-ова. Транскранијални доплер: Ова неинвазивна метода прати пролазак микромехурића у мождане крвне судове и може индиректно указати на постојање шанта.Лечење
Не постоји универзална препорука за лечење свих пацијената са ФОП-ом. Терапијски приступ зависи од клиничког контекста: Без симптома: Код особа без симптома, ФОП најчешће не захтева лечење. Криптогени мождани удар: У пацијената који су претрпели криптогени мождани удар, препоручује се процена могућности затварања ФОП-а путем перкутане интервенције. Специјалним катетером кроз вену поставља се уређај за затварање дефекта. Антитромботска терапија: У неким случајевима користи се терапија антикоагулансима или антиагрегационим средствима (као што су аспирин или клопидогрел) ради превенције стварања тромба.Прогноза
Прогноза особа са форамен овале апертум је у већини случајева одлична. Само мали број пацијената развије компликације које захтевају активно лечење. Правовремена дијагноза и индивидуални приступ су кључни за минимизацију ризика и очување квалитета живота.Текст је на основу извора уредила др Дарина Азарија, клинички лекар ИО ОБ Панчево
Извор:
stetoskop.rs