Зашто настаје рак грлића материце?

Рак грлића материце (карцином грлића материце, цервикални карцином) је трећи по учесталости малигни тумор у свету и са више од пола милиона нових случајева сваке године. Већина случајева рака грлића материце (око 80%) открива се у мање развијеним регионима света. Србија је 2002. године имала највећу инциденцију рака грлића материце у Европи.

Инфекција Хуманим папилломавирусом (ХПВ) је најважнији фактор ризика и неопходан услов за настанак рака грлића материце. Делови овог вируса који припада фамилији Паповавирида, нађени су у 99.7% случајева рака грлића материце. До данас је идентификовано више од 120 типова Хуманих папилома вируса. Неки од њих се преносе сексуалним путем и доводе до инфекције полних органа и аногениталне регије мушкараца и жена. Период инкубације креће се од неколико недеља до више месеци. Верује се да вирус примарно инфицира или базалне ћелије или примитивне ћелије незрелог плочасто-слојевитог епитела, које личе на базалне ћелије, улазећи у слузокожу или кожу кроз микроабразије настале у току полног односа. ХПВ вирус је толико распрострањен да је већина одраслих (око 70% људи) некада у свом животу имала ХПВ инфекцију. Примарна инфекција ХПВ вирусом обично не даје никакве симптоме и већина људи створи антитела, а да није ни свесна да је била заражена. У неким случајевима ХПВ инфекција може да се одржава без икаквих симптома и више година. Због тога је веома тешко са сигурношћу рећи када и како је дошло до инфекције.

Познато је да инфекција различитим типовима ХПВ не носи исти ризик за настанак малигне трансформације. Због тога су аногенитални типови ХПВ на основу своје специфичне удружености са појединим типовима лезија подељени у две групе “онкогеног ризика”:

• група вируса ниског онкогеног ризика (ХПВ типови 6, 11, 42, 43, 44)

• група вируса високог онкогеног ризика (ХПВ типови 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59)

Код већине жена инфицираних Хуманим папиломавирусом имуни систем ће у току 6-24 месеца створити антитела и савладати вирусну инфекцију. До спонтаног нестанка инфекције долази у око 85-90% случајева, што потврђује и ниска преваленца латентне инфекције ХПВ у жена старијих од 30 година . У малог броја жена инфекција перзистира (10-15%) и то се углавном дешава када је она изазвана типовима ХПВ високог ризика. Да би ХПВ инфекција довела до настанка рака грлића материце, она мора перзистирати, за шта су неопходни и други фактори од којих су најважнији:

• Пушење

• Дуготрајна примена оралних контрацептива

• Имуносупресију (ХИВ, стања после трансплантације органа)

• Начин живота (лоши социо-економски услови)

• Генетски фактори

Жене које имају повишен ризик за настанак рака грлића материце:

1.сексуална активност започета у раној младости (пре 16. године)

2.бројни сексуални партнери

3. односи са мушкарцем који има ХПВ инфекцију

4. анамнеза сексуално преносивих болести или гениталних брадавица

5. пушачи или бивши пушачи

6.одсуство нормалног имуног одговора (све ХИВ позитивне жене, жене које су имале трансплантацију органа или које из различитих разлога примају имуносупресиве)

7.дуготрајно узимање оралних контрацептива

8.жене које не одлазе редовно на контроле

9.жене којима претходно није редовно рађен Папаниколау тест (ПАП тест)

Највећи број случајева рака грлића материце дијагностикује се код жена које нису редовно одлазиле на гинеколошке прегледе.

Извор:

Текст на основу извора уредила др Мирјана Карличић Вујичин, лекар Интерног одељења

1. Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце: Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе, Министарство здравља Републике Србије, Агенција за акредитацију здравствених установа Србије

2. Bosch XF, Manos MM, Munoz N i sar: Prevalence of Human Papillomavirus in Cervical Cancer: a Worldwide Perspective. J Natl Cancer Inst, 1995; 87: 796-802

3. De Vuyst H, Clifford G, Li N, Franceschi S. HPV infection in Europe. Eur J Cancer, 2009;45: 2632-2639