Тровање хлором

Хлор је зеленожути гас, карактеристичног непријатног мириса, који има широку примену у индустрији.Иако није широко доступан, у домаћинству су доста честе експозиције овим гасом, с обзиром да ацидификација избељивача ослобађа овај гас.

При испаравању са воденим парама, као и у воденој средини респираторног тракта, ствара хлороводоничну и хипохлорну киселину. Хипохлорна киселина се рапидно генерише у хлороводоничну киселину и насцентни кисеоник. Неспарени молекул кисеоника производи додатно оштећење плућа, ослобађањем каскаде слободних радикала.

Након експозиције гасу у концентрацијама преко 1000 ппм, долази до рефлексне инхибиције дисајног центра, грчевитог експиријума, након чега болесник са криком пада на тло, губи свест и долази до срчаног застоја.

Тровања мањим концентрацијама хлора манифестују се црвенилом грла, коњуктивом, бронхитисом, диспнејом и осећајем стезања у грудима. Овај облик је значајан у особа са предиспонирајућим факторима.

Удисање високих концентрација гаса краткотрајно зауставља дисање. Након пар секунди оно се успоставља и постаје убрзано, са паузама. Уколико се не развије поремећај срчаног рада, дисање се нормализује, цијаноза се смирује и настаје фаза ремисије. Након 6 до 24 часа, чак при најмањем физичком напору, долази до едема плућа са кашљем, диспнејом, цијанозом, тахикардијом и дугим знацима шока.Најчешће компликације су секундарне инфекције у виду пурулентног трахеобронхитиса, пнеумоније, плеуропнеумоније и астматиформног бронхитиса.

Терапија је иста као и за тровања другим иритансима, али је важно концентрацију инспираторног кисеоника смањити што је могуће пре, јер је пацијент са тровањем овим иритансом осетљивији на токсичност кисеоника због деплеције ендогене антиоксидантне баријере.

Извор:

https://simptomi.rs/bolesti/22-infektivne-bolesti/2648-trovanje-hlorom