Хркање као симптом системских болести

Хркање може бити симптом различитих системских болести, а није само повезан са сном или поремећајима дисања током спавања. У неким случајевима, хркање може указивати на озбиљније здравствене проблеме.

Неколико системских болести у којима хркање може бити присутно као симптом:

1. Опструктивна апнеја у сну (ОСА): Ова болест је један од најчешћих узрока хркања. Особе са опструктивном апнејом доживљавају привремене прекиде дисања током спавања, што може изазвати хркање и смањење нивоа кисеоника у крви. То је повезано с већим ризиком од хипертензије, срчаних болести и можданог удара.

2. Кардиоваскуларне болести: Хркање, нарочито када је повезано са апнејама, може указивати на повећан ризик од хипертензије, срчаних болести и аритмија. Опструктивна апнеја повећава оптерећење срца и крвних судова, што може довести до озбиљних кардиоваскуларних проблема.

3. Поремећаји ендокриног система: Особе са поремећајима попут хипотиреозе (смањена функција штитне жлезде) могу приметити повећање телесне масе и промене у структури грла које могу допринети хркању.

4. Претилост: Прекомерна телесна тежина може изазвати хркање, јер додатни слој масног ткива око врата и грла може отежати дисање током спавања. Претилост је фактор ризика за многе системске болести, укључујући дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести и апнеју у сну.

5. Алергије и респираторне болести: Особе са алергијама, астмом или кроничним опструктивним плућним болестима (ХОБП) могу имати зачепљење носа, што изазива хркање. Ове болести могу довести до хроничних проблема са дисањем и повећати ризик од других респираторних компликација.

6. Неуромускуларне болести: Поремећаји који утичу на мишиће грла, као што су миастенија гравис или друге неуромускуларне болести, могу узроковати хркање због слабости мишића одговорних за отварање дисајних путева током спавања.

Промене у начину живота

Уколико примећујете да хркање нарушава квалитет вашег свакодневног живота, или пак нарушава квалитет живота члкана породице, постоје пар смерница које се могу пратити у циљу сузбијања овог непријатног симптома:

• Губитак телесне тежине: Прекомерна тежина, посебно у пределу врата, може узроковати сужавање дисајних путева, што изазива хркање. Губитак тежине може смањити или потпуно елиминисати хркање.

• Редовно вежбање: Физичка активност може побољшати тонус мишића у грлу, што може смањити хркање.

• Избегавање алкохола и седатива: Алкохол и седативи опуштају мишиће грла, што може погоршати хркање. Препоручује се избегавање конзумирања ових супстанци, посебно пред спавање.

• Промене у положају спавања: Спавање на леђима може изазвати опуштање језика и меког неба, што блокира дисајне путеве и изазива хркање. Спавање на боку може смањити овај проблем.

• Редован сан: Недостатак сна може погоршати хркање. Правилна хигијена спавања и довољно сна могу бити корисни.

• Алергије: Ако су алергије узрок хркања, лечење алергија (антихистаминици, кортикостероидне назалне спрејеве или имунотерапију) може помоћи у смањењу опструкција носа и побољшању дисања током спавања.

• Опструктивна апнеја у сну: Ако је хркање повезано са апнејом, лечење може укључивати:

• ЦПАП апарат (континуирани позитивни притисак у дисајним путевима): Ово је најефикаснији третман за апнеју у сну, који одржава дисајне путеве отвореним помоћу стреса.

• Оториноларинголошке операције: У тежим случајевима може бити потребна операција како би се уклонили или смањили увећани крајници, полипи, или друге препреке у дисајним путевима.

• Ортопедске направе: Орални апарати, познати као “мандибуларни сплинтеви”, могу бити корисни у лечењу хркања и опструктивне апнеје. Ови уређаји померају доњу вилицу и језик унапред, што помаже у отварању дисајних путева.

• Фармаколошки третмани: У неким случајевима, лекови попут деконгестива (ако је узрок зачепљење носа), или антихистаминици (ако су алергије узрок) могу помоћи у смањењу хркања.

• Увулопалатофарингопластика: Ова операција укључује уклањање вишка ткива у грлу, попут увуле (дебеле опне које висе на стражњем делу усне шупљине) и меког неба, како би се повећао простор за дисање.

• Ласером асистирана увулопластика: Ова процедура користи ласер за скраћивање или уклањање увуле, што може смањити хркање.

• Септопластика: Ако је хркање изазвано девиацијом носне преграде, може се обавити септопластика како би се побољшало дисање кроз нос.

Хркање, иако често бенигно, може указивати на озбиљније здравствене проблеме попут апнеје у сну, која има дугорочне последице на срчано-крвни систем и опште здравље. Стога је важно посветити пажњу овом проблему, посебно ако се хркање прати са симптомима попут умора током дана или отежаног дисања.

Текст на основу извора припремио др Владимир Чукић, одељење неурологије ОБ Панчево.

Извор:

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/snoring/diagnosis-treatment/drc-20377701

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30616365/