Исхрана код метаболичког синдрома

Метаболички синдром је последица низа повезаних болести који се јављају код једне особе. То укључује инсулинску резистенцију, повишен крвни притисак (хипертензију) и поремећај нивоа холестерола у крви. Особе са метаболичким синдромом су често изразито гојазне. Знање о постојању везе између метаболичких поремећаја и кардиоваскуларних болести постоји већ 80 година. Метаболички синдром често доводи до настанка дијабетеса типа 2. У медицини се метаболички синдром означава још и као синдром X, синдром инсулинске резистенције или дисметаболички синдром.

Карактеристике особа са метаболичким синдромом јесу:

1.Гојазност – обим струка (102 цм код мушкараца и 88 цм код жена су горње границе нормалне ухрањености) може указати на постојање метаболичког синдрома.

2.Повишени триглицериди у крви. (горња граница је 150 милиграма по децилитру)

3.Снижен ниво ХДЛ холестерола (доброг холестерола) у крви. (доње границе јесу 40 милиграма по децилитру код мушкараца и 50 милиграма по литру код жена)

4.Повишен крвни притисак (већи од 130 / 85)

5.Повећана глукоза у крви (преко 6,1 милимола по литру)

Колика је учесталост метаболичког синдрома?

Метаболички синдром, поред чињенице да се може превенирати, јако је учестао. Око 85 % особа са дијабетесом типа 2 има и метаболички синдром, а око 32 % америчког становништва има дијагностикован метаболички синдром.Око 25 % одрасле популације у Европи и латинској Америци има повећан ризик за настанак метаболичког синдрома. Метаболички синдром се јавља у свим старосним добима, међутим, најчешће се јавља у старијој популацији – око 40 % пацијената има више од 60 година.

Узроци настанка метаболичког синдрома

У развоју метаболичког синдрома, значајну улогу имају генетска предиспозиција (поготово појава матеболичког синдрома код члана уже породице), као и животна средина. Што се генетске предиспозиције тиче, постоји вероватноћа настанка метаболичког синдрома и ако су у породици постојале болести као што су дијабетес типа 2, повишен крвни притисак, као и срчане мане.Фактори животне средине и стилови живота могу довести до настанка метаболичког синдрома уколико особа води пасиван живот и не практикује никакву физичку активност, нагли добитак на телесној тежини.

Метаболички синдром је присутан код 5 % људи са нормалном телесном тежином, 22 % људи који су гојазни и код 60 % људи са изразитом гојазношћу.Добитак на телесној тежини већи од 5 килограма по години живота значајно повећава ризик од настанка метаболичког синдрома.

Остали фактори ризика јесу:

-Менопауза

-Дугогодишње пушење

-Конзумирање хране богате угљеним хидратима

Синдроми метаболичког синдрома

Поред лабораторијских тестова, показатељи метаболичког синдрома јесу обим струка, као и опште стање организма: пацијент може постојати при развијенијим фазама метаболичког синдрома и уласка у дијабетес тип 2. Озбиљнији симптоми настају када метаболички синдром доведе до других обољења као што су дијабетес типа 2 и инсулинска резистенција: повећање телесне тежине, учестало мокрење, поремећаје спавања, малаксалост, непријатан мирис мокраће као и низ гинеколошких поремећаја који могу довести до неплодности.

Зашто је значајан метаболички синдром?

Метаболички синдром је узрок настанка многих болести, поред дијабетеса типа 2 и кардиоваскуларних болести, метаболички синдром може изазвати и:

-Масну јетру (услед брзог накупљања масти у јетреним ћелијама) са могућим развојем цирозе и карцинома јетре

-Оштећење бубрега–први показатељ оштећења јесте микроалбуминурија – пораст протеина у мокраћи

-Поремећаје спавања (нарколепсију и апнеу), синдром полицистичних јајника (због којег може доћи до неплодности), деменцију код старијих особа и остале поремећаје когнитивних функција.

-Вишак инсулина може довести до хиперандрогенизма (поремећај у виду вишка полних хормона) а као последица тога се могу јавити нередовни ментруални циклуси до непостојања овулације и тоталног престанка менструације који није изазван трудноћом. Жене су посебно погођене овим синдромом јер код њих може да изазове инфертилитет.

Како се лечи метаболички синдром?

Главни циљ лечења метаболичког синдрома јесте да се уклони узрок настанка самог синдрома и спречавање последица као што је дијабетес типа 2. Мењање стила живота значајно може утицати на развој синдрома: уколико постоји ризик, особа треба да има повећану физичку активност, да престане да пуши и да спава редовно, минимум 8 сати дневно, као и да поведе рачуна о оброцима, како о намирницима које уноси у организам, тако и о редновности самих оброка. Препоручује се више мањих оброка дневно.

Дијета као лек за метаболички синдром

Дијета која се препоручује за спречавање метаболичког синдрома јесте „медитеранска дијета“. Медитеранска дијета се одликује смањеним уносом угљених хидрата, слаткиша и нездравих напитака, а повећаним уносом извора добрих масти (као што је маслиново уље), и умереним уносом здравих извора угљених хидрата (пилетина, ћуретина и риба).Осим регулисања метаболичког синдрома и нивоа шећера у крви , медитеранска дијета повољно утиче и на смањење крвног притиска као и нивоа холестерола у крви.

Медитеранска дијета се заснива на уносу следећих група намирница:

1.Воће – Поморанџе, лимун и мандарине су одлични антиоксиданси и помажу при чишћењу Вашег организма. Једите и диње, јагоде и јабуке.

2.Коштуњаво воће – бадеми, бундевино семе, пистаћи, бразилски орах, семенке сунцокрета – ове коштунице су пуне здравог уља

3.Житарице целог зрна – смеђи пиринач, овас и раж

4.Риба и морски плодови – лосос, харинге, сардине, туњевина, шкољке, лигње, ракови

5.Маслиново, грожђано и бундевино уље

6.Млеко и млечне производе: сурутку и јогурт

7.Пасуљ, сочиво, леблебије и остале махунарке

8.Поврће – тиквице, кромпир, шаргарепа, краставац, црни лук, млади лук, бели лук, броколи, парадајз, карфиол, спанаћ

9.Месо богато протеинима: ћуретина, пилетина, јунетинаж

10.Зачине као што су нана, рузмарин, цимет, першун, мирођија

Јако је битно да уносите велику количину воде јер је вода одличан извор електролита и минерала потребних за ослабљени организам.Пржена храна би строго требало да се избегава, као и унос калоричних намирница као што су кечап и мајонез.Такође, покушајте да храну не обрађујете термички. Развој кулинарских специјалитета од сировог поврћа и воћа олакшао је „муке“ многих пацијената, тако да се слободно окрените сировим намирницама уколико сте у могућности.Поред дијете, потребно је променити и нездраве животне навике. Србија има повољну климу, тако да обављање лакших физичких активности ( трчање, брзо ходање, шетња ) не представља напор по организам. Приликом вежбања, увек са собом понесите флашицу воде са собом и омогућићете свом организму да се бори против свих недаћа којима је стално изложен.

Текст на основу извора припремио др Владимир Чукић, одељење Неурологије

Извор:

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/10783-metabolic-syndrome

https://www.healthline.com/health/endocrine-health/metabolic-syndrome-diet