МАЛИГНИ МЕЗОТЕЛИОМ ПЛЕУРЕ

Малигни мезотелиом плеуре (МПМ) је ретка, али врло агресивна канцерогена болест која настаје из мезотелних ћелија облога плућа, тј. плеуре. То није карцином плућног паренхима, већ облога која окружује плућа и унутрашњу површину грудног коша. Иако је ретка, болест има значајан клинички значај због дугог латентног периода (могу проћи деценије од излагања до појаве болести) и лоше прогнозе.

Узроци и фактори ризика:

-Асбестос (азбест): најважнији и најбоље доказани фактор ризика. Већина случајева МПМ је повезана с професионалним или околинским излагањем азбестним влакнима. Латентни период: између излагања азбесту и појаве болести може протећи 20–50 година.

-Генетски и молекуларни фактори: код неких пацијената пронађене су мутације (нпр. губитак БАП1 гена) које повећавају предиспозицију.

-Други фактори: ретко, радијација, хронична упала или непознати фактори могу играти допунске улоге.

Симптоми и знаци болести:

Симптоми су често неспецифични, што доводи до одлагања дијагнозе. Због тога што симптоми подсећају на друге болести плућа (нпр. хронични плеуритис, плућна инфекција, карцином плућа), постављање исправне дијагнозе често касни.

Најчешћи симптоми укључују:

-отежано дисање- најчешће присутнo услед накупљања течности између слојева плеуре (плеурални излив)

-Бол у грудима, често туп, дифузан, понекад погоршан дисањем

-Губитак телесне тежине, општа слабост и умор

- Кашаљ, понекад кашаљ са крвљу (хемоптизије)

-Маса или отеклина на грудном зиду (јавља се обично у терминалним фазама болести)

Дијагноза и испитивања:

За дијагнозу МПМ неопходно је комбиновати клиничке, радиолошке и хистопатолошке методе.

-Клиничка анамнеза и преглед обухватају детаљни увид у историју излагања азбесту, занимање, радно место, трајање излагања . Физикални преглед укључује аускултацију плућа, палпацију грудног коша и тражење знакова излива или палпабилне туморске масе.

-Радиолошке методе обухватају рентгенски снимак грудног коша ( често показује плеурални излив и/или задебљања плеуре ), затим компјутеризовану томографију (ЦТ) грудног коша (обично контрастна, да боље прикаже задебљања плеуре, нодуларне промене, евентуално инвазију околних структура ). Магнетна резонанца (МРИ) и ПЕТ-ЦТ могу се користити ради додатне процене ширења промена и праћења активних лезија.

-Биопсија и патохистологија-Дијагноза захтева узимање узорка ткива (биопсија), што се често изводи под контролом ултразвука или ендоскопски (тхоракоскопија). Хистопатолошка анализа уз примену имунохистохемије користи се за разликовање мезотелиома од метастатских карцинома. Маркери као што су калретинин, ЊТ-1, цитокератини, понекад БАП1 губитак или делција п16 (ЦДКН2А) помажу у потврди дијагнозе.

Лечење и контрола болести:

Циљеви терапије су продужење живота уз очување квалитета, ублажавање симптома И ( када је могуће) постизање ремисије. Потпуно излечење је ретко.

1.Хирургија.Примењује се код селектованих пацијената у раној фази болести и добрим општим стањем. Постоје две главне хируршке стратегије, а то су плеуректомија И екстраплеурална пнеумонектомија. Плеуректомија и декортикација обухвата уклањање оболеле плеуре и туморских маса, док екстраплеурална пнеумонектомија подразумева уклањање целог плућног крила са околним ткивима, што је инвазивнија метода са већим ризицима И користи се врло ретко у строго селектованим случајевима . После операције често се примењују додатне терапије (ађувантна хемиотерапија / радиотерапија)

2.Хемиотерапија.Стандардна терапија код локално узнапредовалих и метастатских облика.Најчешће се користе комбинације лекова, нпр. пеметрексед + цисплатин или карбоплатин.

3.Имунотерапија. У последње време имунотерапија (нпр. ниволумаб + ипилимумаб) показује обећавајуће резултате код узнапредовалих случајева.

4.Радиотерапија. Може се користити за ублажавање симптома (бол, контролу локалних компликација) или у ађувантном смислу после хирургије. Дозирање и индиције зависе од локације и ширења болести.

5.Палијативна терапија и симптоматска контрола обухватају различите методе попут : Дренирања плеуралног излива (тхорацентесис) ради олакшања диспнеје , затим плеуродеза (управљање накупљањем течности) са циљем спречавања поновног излива

Превенција :

-Избегавање излагања азбесту: најучинковитија превентивна мера. Радници из ризчних делатности морају користити заштиту и придржавати се мера безбедности.

-Редовна контрола и наџор код изложених особа: у неким случајевима користи се праћење маркера (нпр. СМРП – солубле месотхелин-релатед протеинс) и сликовне методе, мада нема опште прихваћеног протокола скрининга.

-Здрав начин живота: престанак пушења, редовна физичка активност и одржавање оптималне телесне тежине помажу јачању општег стања

-Правовремена медицинска евалуација: код симтома као што су перзистентна диспнеа, бол у грудима или необјашњиви губитак тежине, посебно уз историју излагања азбесту, треба се јавити лекару што пре.

Малигни мезотелиом плеуре је озбиљна болест са сложеним терапијским током и лошом прогнозом, али рана дијагностика и терапија у специјализованим центрима могу значајно утицати на исход. Едукација пацијената, праћење особа изложених азбесту и мултидисциплинаран приступ су кључни елементи у приступу овој болести.

Текст према приложеним референцама уредила др Јелена Милетић Поповић, пулмолошки одсек, ОБ Панчево.

Извор:

1. Harrison’s Principles of Internal Medicine (odnosi se na poglavlja o malignim bolestima i onkologiji)

2. ESMO Clinical Practice Guideline – Maligni mezoteliom pleure

3. NCCN Guidelines for Patients – Pleural Mesothelioma, 2025

4. PDQ® – National Cancer Institute, Malignant Mesothelioma Treatment (Patient Version)

5. StatPearls – Malignant Mesothelioma (NCBI Bookshelf)

6. Kindler HL, et al. “Treatment of Malignant Pleural Mesothelioma” (JCO guideline)

7. Johnston R, et al. “The Role of Radiotherapy in the Treatment of Malignant Pleural Mesothelioma”