Клинички облици неуротских поремећаја
Неуротски поремећаји обухватају више клиничких слика које имају заједничку основу у анксиозности и психичкој напетости, али се разликују по доминантним симптомима. Најчешћи облици су генерализована анксиозност, панични напади, фобије и опсесивно-компулсивни поремећај. Сви ови облици деле исту суштину — борбу између унутрашњих конфликата, страхова и потребе за контролом сопствених емоција.
Генерализована анксиозност
Генерализовани анксиозни поремећај одликује се сталним осећањем узнемирености, напетости и предосећаја да ће се догодити нешто лоше. Пацијент се константно брине за здравље, породицу, посао или будућност, иако за то објективно нема разлога. Ова анксиозност није ограничена на једну ситуацију, већ траје месецима и годинама, често праћена физичким симптомима као што су убрзан рад срца, знојење, дрхтање, несаница и поремећаји варења. Ови људи често делују као да су „на опрезу“, не могу да се опусте, и имају утисак да ће изгубити контролу над собом. Генерализована анксиозност често води у хронични умор, али може трајати током целог живота ако се не лечи.Панични напади и панични поремећај
Панични напади су изненадни таласи интензивног страха који се јављају без видљивог разлога. Током напада долази до изненадног осећаја да ће особа умрети, полудети или изгубити контролу. Напад траје релативно кратко, често до десет минута, али је субјективно веома застрашујући. Присутни су симптоми као што су убрзан рад срца, отежано дисање, вртоглавица, знојење и осећај гушења. Један од највећих проблема код особа које имају паничне нападе је страх од поновног напада, што доводи до избегавања ситуација и места где се напад раније јавио. Ово постепено може знатно ограничити свакодневни живот. Лечење обухвата психотерапију и, по потреби, примену лекова који стабилишу анксиозност.Фобије
Фобије се односе на интензиван и ирационалан страх од одређених предмета, појава или ситуација. Фобија није обичан страх, већ несразмеран и неразумљив осећај ужаса који настаје при самој помисли или контакту са објектом страха. Постоје специфичне фобије (нпр. страх од висине, животиња, крви), социјалне фобије (страх од јавног наступа и друштвених ситуација) и комплексне фобије које је тешко дефинисати. Узроци фобија могу бити условљени учењем, трауматичним искуствима или претераним страхом у детињству. Особа је често свесна ирационалности страха, али то не може значајно да утиче на његово смањење. Фобије могу значајно ограничити начин живота и простор друштвене активности.Опсесивно-компулзивни поремећај
Опсесивно-компулсивни поремећај (ОКП) карактеришу опсесије — наметљиве мисли, идеје или слике које изазивају узнемиреност, и компулзије — понављајуће радње које особа изводи како би ублажила ту напетост. На пример, пацијент може имати опсесију о контаминацији и зато компулзивно пере руке и избегава додиривање предмета. Иако особа зна да њене мисли „нису логичне“, не може да их се ослободи. ОКП је често хроничан поремећај који значајно нарушава квалитет живота. Психотерапија, по потреби у комбинацији са медикаментима, може да доведе до добрих резултата.Текст према извору уредио:Кристиан Антал, медицински техничар, коронарна јединица ОБ Панчево
Извор:
1.Regier, D.A., Kuhl, E.A. and Kupfer, D.J., 2013. The DSM-5: Classification and criteria changes. World Psychiatry, 12(2), pp.92–98.
2.Craske, M.G., Stein, M.B., Eley, T.C., Milad, M.R., Holmes, A., Rapee, R.M. and Wittchen, H.U., 2017. Anxiety disorders. The Lancet, 388(10063), pp.3048–3059.