Полицистични јајници

Полицистични јајници, познатији под скраћеницом ПЦОС (од енг. Polycystic Ovary Syndrome), представљају један од најчешћих хормонских поремећаја код жена репродуктивног доба. Сматра се да између 5% и 10% жена широм света има неки облик овог синдрома. Иако најчешће доводи до проблема са овулацијом и менструацијом, ПЦОС такође има бројне системске ефекте који могу нарушити целокупно здравље жене. 

ПЦОС је комплексан ендокрини поремећај који карактерише поремећај овулације, присуство повећаних нивоа андрогених хормона и ултразвучно увећани јајници са бројним малим фоликулима (тзв. „полицистични“ изглед). Жене са овим синдромом најчешће имају нередовне менструалне циклусе, проблеме са зачећем, вишак телесне масе и изражене симптоме повишених андрогена (нпр. маљавост и акне).

Етиологија ПЦОС-а није у потпуности разјашњена, али се сматра да комбинација генетских и фактора животне средине доприноси његовом развоју. Најчешћи фактори укључују:

• Инсулинска резистенција – Тело не реагује правилно на инсулин, што доводи до повећаног нивоа шећера и хормона инсулина у крви. То може стимулисати јајнике да производе више андрогених хормона.

• Генетска предиспозиција – ПЦОС се често јавља код жена чије мајке, сестре или баке имају сличне симптоме.

• Упални процеси ниског степена – Код неких жена се уочава блага хронична упала која додатно доприноси хормонском дисбалансу.

КЛИНИЧКА СЛИКА (СИМПТОМИ)

Симптоми ПЦОС-а се могу разликовати од особе до особе, али најчешће укључују:

• Нередовне или изостале менструације

• Прекомерна маљавост (хирзутизам) – нарочито на лицу, стомаку, грудима

• Акне и масна кожа

• Губитак косе на темену (андрогена алопеција)

• Повећана телесна маса или гојазност

• Тамне промене боје коже – најчешће на врату и пазуху

• Проблеми са зачећем (инфертилитет)

ДИЈАГНОСТИКА

За постављање дијагнозе ПЦОС-а најчешће се користе тзв. Ротердамски критеријуми. Према њима, дијагноза се поставља уколико су присутна најмање два од следећа три критеријума:

1. Одсуство овулације (олигоовулација или ановулација)

2. Клинички или лабораторијски знаци хиперандрогенизма

3. Полицистични јајници на ултразвуку

Такође се спроводи лабораторијска анализа хормона (ФСХ, ЛХ, тестостерон, инсулин, глукоза итд.) као и испитивање инсулинске резистенције.

ЛЕЧЕЊЕ

Лечење ПЦОС-а зависи од симптома које пацијенткиња има и од тога да ли планира трудноћу. Терапија може обухватати:

• Промену начина живота – губитак телесне масе и физичка активност често су први корак. И мали губитак тежине може обновити овулацију.

• Хормонска терапија – контрацептивне пилуле помажу у регулацији циклуса и смањењу симптома хиперандрогенизма.

• Метформин – користи се за смањење инсулинске резистенције и може помоћи у регулацији циклуса.

• Стимулација овулације – код жена које желе трудноћу, користе се лекови као што су кломифен-цитрат или летрозол.

МОГУЋЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ

Уколико се не лечи, ПЦОС може довести до озбиљних компликација:

• Неплодност

• Повећан ризик за дијабетес типа 2

• Кардиоваскуларне болести

• Синдром апнеје у сну

• Рак ендометријума (због продуженог излагања естрогенима)

Због тога је важно да се стање на време препозна и третира.

ПЦОС је хронични поремећај који захтева дугорочну пажњу и мултидисциплинарни приступ. Рано откривање и одговарајуће лечење могу значајно смањити симптоме и ризик од компликација. Едукација пацијенткиња о природи болести и важности промене начина живота представља кључан део терапијског процеса.

Медицинска сестра:Репак Марија, ОБ Панчево

Извор:

-Јовановић Д. (2021). Ендокринологија репродуктивног система, Медицински факултет, Београд.

-Mayo Clinic (2024). Polycystic Ovary Syndrome (ПЦОС)