Спавање и поремећај спавања
Спавање може да се дефинише као стање смањене перцепције и реаговања на спољне дражи, које је физиолошко, реверзибилно и рекурентно (понавља се у правилним интервалима) и које је праћено сложеном комбинацијом бихевиоралних (хркање, мрмљање, окретање у кревету) и биолошких процеса (измена дисања, рада срца, секреције хормона, терморегулације).
Постоје два основна неуробиолошка система који управљају циклусом будност-спавање. Један активно започиње и одржава спавање и процесе везане за спавање, а други систем усклађује време спавања са 24-часовним трајањем дана (циркадијални ритам). Спавање је неопходно за многе процесе, као што су конзервирање енерегије, терморегулација, опоравак интегритета неурона и консолидацију памћења.
Дужина и структура спавања код здравих особа зависе од узраста. Одрасли у просеку спавају око 7 сати једнократно ноћу. Бебе спавају и више наврата вишефазно. Старе особе спавају у просеку 4-6 сати. Постоје различити типови поремећаја спавања и будности:
1.Несаница (инсомнија)
2.Хронична прекомерна дневна поспаност (хиперсомнија)
3.Парасомнија (хркање, застој дисања, халуцинације)
Несаница - има највећу преваленцу. Може се дефинисати као болесникова жалба да недовољно спава ноћу, тј у време које уобичајено проводи у спавању. То доводи до озбиљних поремећаја у дневним животним активностима. Проблем је додатно отежан чињеницом да код 90% особа проблем несанице остаје непрепознат, недијаностикован или занемарен.
Болести спавања су врло често удружене са невољним покретима, најчешћи је -синдром немирних ногу . Састоји се из осећаја „пузећег“ надолажења непријатности у дубини потколеница и бутина, што доводи до неодложове потребе за померањем ногу, што само привремено отклања осећај непријатности, Осећај се јавља сваки пут када је особа у стању мировања пред уснивање. Поремећај најчешће траје целог живота и обично је придружена и депресија. Прекомерна дневна поспаност је дуго сматрана карактерном особином и знаком лењости. Данас је јасно да апнеја у спавању као и нарколепсија, захтевају интензивно лечење, како би болесници водили нормалан и продуктиван живот.
Синдром апнеје у спавању – прекиди дисања за време спавања су чест и озбиљан узорк претеране дневне поспаности и поремећеног ноћног спавања, али последице могу бити и хипертензија и друге озбиљне кардиоваскуларне компликације. Чешће су код гојазних особа. Прекид дисања настаје или услед оклузије ваздушног пута (опструктивна апнеја) или услед централне апнеје (недостатак респираторног напора). Једини ефиксан начин лечења је коришћење апарата током спавања, који преко посебне маске удувава ваздух под повишеним притиском у плућа.
Нарколепсија – болест у којој доминирају поремећај способности да се вољно одржи будност и поремећај регулације РЕМ спавања. Половина пацијената са нарколепсијом дала је податак да је заспала за воланом. Јавља се код једне од 4000 особа опште популације. Класична клиничка слика нарколепсије се састоји од: претеране дневне поспаности, изненадни губитак мишићног тонуса уз очувано стање свести (катаплексија), халуцинације на почетку спавања или при буђењу и парализе мишића приликом уснивања или буђења (парализа спавања). Лечење је симптоматско.Парасомније – абнормална понашања која настају због или се дешавају за време спавања: месечарење (сомнабулизам), ноћни страхови, бруксизам (шкргутања зубима), ноћно умокравање, причање током спавања, ноћни грчеви.
Текст на основу извора преуредила, др Маријана Маринковић, Одељење неурологије, ОБ Панчево
Извор:
Литература: Неурологија, В.Костић, мед.факулет Београд, 2016. године