Поремећаји штитне жлезде

Најучесталији облици тиронидног поремећаја или обољења су: гушавост или струма (повећана штитна жлезда са нормалном функцијом), хипертироза (појачана функција), хипотироза (смањена функција), тирсоидитис (упала штитне жлезде) и карциноми.

Нормално се штитна жлезда не може видети, нити осетити на додир. Ако се увећа долази до отицања у пределу врата што може пратити оба стања измене функције, хипотиреозу и хипертиреозу. Код поремећаја рада штитне жлезде тегобе су релативно неспецифичне, а болест се развија постепено током дужег временског периода. Исто тако, озбиљност симптома се може доста разликовати од особе до особе.

Лучење хормона штитне жлезде регулишу делови мозга (хипоталамус и хипофиза) посебним механизмима повратне спреге преко тиротропин ослобађајућег хормона (ТРХ) и тиреостимулирајућег хормона или тиротропина (ТСХ), који повећава лучење Т4 и Т3. Хормони Т4 и Т3 имају исту функцију у организму, али се разликују по брзини и интензитету деловања. Поремећај на било ком нивоу регулације осовине хипоталамус-хипофиза-шчитна жлезда може узроковати смањену или повећану синтезу Т4 и Т3. Међу ендокриним жлездама, тироида је јединствена по способности чувања великих количина хормона довољних за потребе организма током два до три месеца. За стварање нормалних количина тироидних хормона неопходан је оптималан унос јода (дневне потребе 50-200 мg).

Текст на основу извора уредио: Медицински техничар Кристиан Антал, интерно одељење, коронарна јединица ОБ Панчево.

Извор:

Стефановић М. Хипертиреоза, Београд, 2013.