Стрес и здравље – шта треба да знамо?
Стрес је природна реакција организма на изазове, притисак или опасност. Краткотрајни стрес може бити користан јер нас мотивише, повећава концентрацију и помаже да брже реагујемо. Ипак, савремени начин живота често доводи до хроничног стреса, који има значајне последице по здравље.
Шта се дешава у телу када смо под стресом?
Када организам процени да је у опасности, луче се хормони стреса – пре свега кортизол и адреналин. Они повећавају број откуцаја срца, подижу крвни притисак и усмеравају енергију ка мишићима. То је корисно у хитним ситуацијама, али ако телу не дозволимо да се врати у равнотежу, долази до оптерећења бројних органских система.Последице хроничног стреса
- Кардиоваскуларни систем – дуготрајан стрес погодује развоју високог притиска, аритмија и убрзава настанак атеросклерозе. Истраживања показују да особе изложене сталном стресу имају већи ризик од инфаркта и можданог удара. -Имунолошки систем – повишен ниво кортизола слаби природну одбрану организма. Због тога су чешће прехладе, инфекције, успорено зацељивање и појачана склоност ка упалама. -Пробавни систем – стрес може да погорша гастритис, рефлукс, синдром иритабилног колона, као и да доведе до промене апетита, надимања и грчева. -Нервни систем и психа – јављају се анксиозност, поремећај сна, осећај унутрашње напетости, проблеми са концентрацијом и исцрпљеност.-Дуготрајна изложеност стресу повезана је и са депресијом.
- Мишићно-скелетни систем – стална напетост мишића доводи до болова у врату, раменима и леђима, као и главобоља тензионог типа. - Ендокрини систем – хронични стрес може да поремети метаболизам, утиче на регулацију шећера у крви и допринесе настанку инсулинске резистенције.Како препознати да сте под стресом?
Знаци стреса не морају увек бити драматични. Чести симптоми укључују: раздражљивост, убрзан рад срца, знојење дланова, проблеме са спавањем, падање концентрације, осећај „кнедле у грлу“, проблеме са варењем и учестале главобоље. Када трају дуже од неколико недеља, важно је реаговати.Како смањити утицај стреса?
-Физичка активност – брзо ходање, рекреативни спортови или јога снижавају ниво кортизола. -Технике опуштања – дубоко дисање, прогресивна мишићна релаксација и медитација. - Квалитетан сан – најмање 7–8 сати ноћу, са редовним ритмом спавања. -Уравнотежена исхрана – редовни оброци, довољно воде, мање кофеина и шећера. -Подршка окружења – разговор са блиским особама или стручним лицем може значајно смањити психичко оптерећење. -Организација обавеза – постављање приоритета, прављење реалних планова и избегавање перфекционизма. -Управљање стресом није луксуз, већ неопходност. Када научимо да препознамо сигнале сопственог тела и применимо једноставне технике за опуштање,можемо значајно побољшати квалитет живота и очувати здравље.Текст на основу извора уредила ВМС Ивана Симоновић, ОБ Панчево
Извор:
-Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ – Годишњи извештаји о здрављу становништва, поглавље о утицају стреса на хроничне незаразне болести
-Министарство здравља Републике Србије – Национални водичи добре клиничке праксе за превенцију кардиоваскуларних и менталних поремећаја.