10. септембар - Светски дан превенције самоубистава

Живот је један од најкомплекснијих феномена. Одвајкада проучаван са медицинске, филозофске, теолошке и других перспектива, ипак је до дан данас остао непотпуно разумљив. На жалост, често и недовољно цењен.

Озбиљност ове теме и неуспех друштва да отклони стигматизацију и побољша превенцију самоубистава најбоље се огледа у статистичким подацима. Наиме, према процени СЗО у свету годишње до 800 000 људи одузме себи живот. Дакле, око 1 од 100 смртних случајева, последица је самоубиства, док на једно убиство долази око 20 покушаја самоубиства.

У Србији је, такође, број самоубистава неопростиво велик, чак и када се прерачунава на регионалном нивоу. Према подацима СБПБ Ковин, током 2019. године на територији покрајине Војводине је било 290 случајева самоубистава, од тога у Јужнобачком округу 74, а у граду Новом Саду 34 случаја. У току 2020. године дошло је до благог повећања броја самоубистава те је тако на нивоу покрајине укупан број самоубистава износио 305 да би се тренд раста наставио и у 2021. години када је забележено 312 случајева. Фактори ризика и узроци који доводе до самоубиства су бројни. Многи животни догађаји могу учинити некога подложним променама менталног здравља које су значајан корак ка повећању ризика од самоубиства. Починиоци овог дела већином су претходно патили од анксиозности или депресије. Самоубилачке мисли проистичу из осећаја безвредности, одбачености, несхваћености, беспомоћности, усамљености али и престанка веровања да решење за животне проблеме лежи у другим могућностима, а не смрти. Ризик од појаве суицидног понашања може се значајно умањити, ако се особа са сaмоубилачким мислима може некоме обратити за помоћ. Отуда, неопходно је подићи ниво свести целокупне друштвене заједнице о потреби саосећања и пружању подршке угроженим лицима. Зато је СЗО 10. септембар прогласила светским даном превенције самоубиства. Тада се спроводе активности које олакшавају угроженим лицима да дођу до стручне помоћи, да се подвргну скрининг тестовима на депресију и анксиозност, као и да се повежу са лицима која су у свом блиском окружењу изгубила некога због самоубиства или су и сами некада покушали да га изврше. Бољи степен разумевања и подршке остварен је управо из перспективе некога ко је са овим проблемом био директно или индиректно суочен.

Оно што свако од нас може приметити, а чиме се може препознати особа која размишља о самоубиству, je:

-повлачење у себе, избегавање комуникације, промена животних навика и дневне рутине

-завршавње послова и обавеза, “сводјење рачуна”

-стална брига за садашњост, непостојање перспективе, враћање на проблеме за које не постоје решења или су ван контроле

-изражавање осећања усамљености и неразумевања, личне неуспешности, бескорисности и губитка самопоштовања

-губитак основне животне филозофије, вере или ситема вредности

-честа уплаканост, потиштеност, нагле промене расположења, склоност ризичном понашању

-незаинтересованост за личну хигијену и физички изглед

-губитак интереса за ствари које су раније представљале задовољство

-изношење теза о бесмислу живота и планова о извршењу самоубиства.

Особи која размишља о самоубиству првенствено треба понудити подршку, саслушати је, али и усмерити на стручну помоћ. У Клиници за психијатријске болести „ДР Лаза Лазаревић“ у сарадњи са Министарством здравља, отворена је прва национална СОС линија за превенцију самоубиства. На број телефона 011/7777-000 могу се јавити лица која имају самоубилачке намере, али и њихове породице. Психијатри, психолози и социјални радници су доступни на овој линији 24 часа свих 7 дана у недељи.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију

Извор:

https://www.stetoskop.info/psihologija-danas/svetski-dan-prevencije-samoubistva-10-septembar

https://sbpbkovin.rs/index.php/novosti/10-210-septembar-svetski-dan-prevencije-samoubistva