Шта је тироидни чвор?

Чвор у штитастој жлезди (тироидни нодус) је ограничена промена грађе тироидне жлезде. Неке ограничене промене грађе, чворови, могу да се издвоје опипавањем, а много чешће дијагностикују ултразвуком и другим поступцима сликовног приказивања. Промене које се случајно открију у тироидном ткиву поступцима предузетим у циљу испитивања других структура врата називају се тироидни инциденталоми.

Непалпабилни чворови имају исти степен опасности за злоћудну природу као и палпабилни исте величине. Уобичајено је да се приступа испитивању нодуса > 10 мм највећег пречника пошто они могу да буду клинички значајан тироидни малигнитет. Испитивању нодуса ≤ 10 мм пречника приступа се само ако постоји додатни разлог за сумњу на малигнитет (породична или лична анамнеза тироидног малигнитета, анамнеза зрачења врата у детињству и адолесценцији, ултразвучне особености нодуса, придружена лимфаденопатија).

Тироидни чворови не представљају једну болест већ су клиничко испољавање великог броја различитих тироидних болести . Нетуморски чворови се могу наћи у особа са тироидном хиперплазијом, са запаљенским или аутоимуним тироидним болестима, грануломима, хеморагијским или колоидним цистама. Унутар ткива жлезде чворови се могу појавити као појединачни или вишеструки. Код вишеструких нодуса, један чвор може показивати клиничку доминацију у смислу раста, димензија и особености функције.

Опасност од малигнитета је слична између појединачног хипофункцијског нодуса и сличног нодуса у полинодозној струми. Основни циљ дијагностичког приступа у тироидном нодусу је разликовање бенигних од малигних чворова и, у случају малигне болести, избор одговарајућег оперативног и постоперативног лечења.

Преваленца тироидних нодуса се оцењује на 4 до 7% у општој популацији када се испитују палпацијом. Ова учесталост знатно расте ако се посебно посматра популација жена и нарочито у старијем животном добу, преко 60 година. Када се у истраживању користе технике визуализације учесталост расте на преко 50% популације која се испитује ултразвуком, док се у аутопсијским серијама описује налаз једног или више тироидних нодуса у до 67% узастопно обдукованих особа умрлих због нетироидне болести . Годишња инциденца тироидних нодуса у свету веома се разликује у зависности од снабдевања јодом у популацији, демографских особености популације, поступака у истраживању и укупног квалитета здравствене службе.

Тироидни чворови и струма су чести и обично се откривају случајно, ултразвучним прегледом врата из других разлога. Већина, преко 95% овако откривених нодуса су бенигни. Због тога је неопходно да се у примарној здравственој заштити постигне висок степен познавања проблема, способност издвајања случајева које треба упутити на даље испитивање и колики је степен хитности даљег испитивања.

Преглед штитасте жлезде треба да буде обавеза сваког лекара примарне здравствене заштите. Ако се клиничким прегледом постави сумња на постојање тироидних нодуса, пацијент се упућује ендокринологу ради даљег поступка.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Карличић Вујичин, лекар Интерног одељења Опште болнце Панчево

Извор:

НАЦИОНАЛНИ водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење тироидних нодуса и диферентованог тироидног карцинома / [израдила] Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе, Министарство здравља Републике Србије ; [уредник Надежда Човиковић Штернић].- Београд : Министарство здравља Републике Србије, 2013