Мождани удар

Мождани удар (у народу познато као шлог) је једно од најтежих обољења које може задесити човека. Долази изненада, оставља последице, често у виду инвалидитета и често мења живот из корена не само оболелом, већ и његовој породици. АЛИ, оно што је охрабрујуће јесте чињеница да се у многим случајевима мождани удар може спречити.

ВРЕМЕ ЈЕ МОЗАК.

Чувена фраза у неурологији коју сам горе већ поменула „Време је мозак“ заправо значи да је сваки минут након можданог удара драгоцен, заправо сваки минут значи одумирање нових можданих ћелија и поента је да што брже оболели добије помоћ – већа је шанса да се мозак сачува (уколико не постоје контраиндикације, а пацијент је у такозваном „златном прозору“ ординираће се одређена реканализациона терапија) и самим тим смањити последице. Али како бисмо помогли особи која има акутно настали неуролошки дефицит, пре свега се морамо едуковати који су то клинички симптоми можданог удара. Најчешће манифестације су: слабост једне руке, слабост ноге, асиметрија лица - пад угла усана, неразумљив говор/поремећај говора, губитак равнотеже, дупле слике, нагли губитак вида ока, а понекада тегобе могу бити и мучнина и повраћање, удружене са вртоглавицама, у зависности који део мозга је захваћен. Међутим када је у питању хеморагијски мождани удар - појава јаке главобоље, повраћање, епилептички напад, па чак и кома највероватније указује да је разлог можданог удара крварење.

Мождани удар се дели на АИМУ (акутни исхемијски мождани удар) – он чини 75-85% свих МУ и настаје услед недовољног прилива или потпуног прекида дотока крви у одређени регион мозга, што за последицу има развој инфарктне лезије. А други тип МУ јесте хеморагијски мождани удар, који настаје услед руптуре крвног суда или васкуларне малформације, са изливом крви у паренхим мозга (интрацеребрална хеморагија) или у субарахноидални простор (САХ) и овај тип можданог удара чини преосталих 25-15%.

Који су то фактори ризика за развој можданог удара?

Пре свега постоје фактори ризика на које се не може утицати: старост, пол, раса, породична анамнеза/наслеђе, али много значајнији су фактори ризика на које се може утицати, а то су: повишен крвни притисак (хипертензија), поремећај срчаног ритма (атријална фибрилација), друге болести срца (кардиомиопатија, прележани инфаркт срца, болести залистака и друго), хиперлипидемија, шећерна болест, гојазност, пушење цигарета, стрес.

На основу свега наведеног горе, поменути национални дан није дан страха – то је дан знања и бриге. Људи уче како да препознају знаке можданог удара и што је најважније уче како да реагују брзо, јер као што смо већ рекли, време је у оваквим тренуцима највећи спасилац. Овај дан је одговорност према себи и најближима.

Хајде да убудуће поведемо рачуна о факторима ризика за мождани удар на које можемо утицати и редовно се контролишимо код лекара у виду превентивних прегледа, као и најбитнијим здравим начином живота.

Текст на основу извора преуредила др Маријана Маринковић, одељење неурологије ОБ Панчево

Извор:

AHA/ASA Gudiline for the Primary Prevention of stroke; Stroke Risk Factors, genetics and prevention, Amelia K et al. 2017.