Лумбални синдром – разумевање, лечење и превенција

Лумбални синдром је често обољење које се манифестује болом у доњем делу леђа. Представља последицу различитих промена или преоптерећења у мишићно-коштаном систему, посебно у лумбалном делу кичме. Утиче на квалитет живота, радну способност и психофизичко стање пацијената.

Узроци:
• Неправилан положај тела при седењу, стајању и подизању терета
• Слабост трбушне и леђне мускулатуре
• Физичка неактивност или прекомерни напор
• Дегенеративне промене (спондилоза, дискус хернија)
• Прекомеран стрес, гојазност, трудноћа

Симптоми
• Бол у доњем делу леђа
• Укоченост, ограничена покретљивост
• Бол који се појачава при напору, седењу или дизању
• У неким случајевима – зрачење у задњицу или задњу ложу

Лечење
Медикаментозно:
• Аналгетици (нпр. парацетамол)
• Нестероидни антиинфламаторни лекови (ибупрофен, диклофенак)
• Миорелаксанти – по процени лекара
• Локална примена масти и облога Лекови ублажавају симптоме, али не решавају узрок. Стога је неопходно укључити и активну терапију.

Физикална и кинезитерапија:
• Стручно вођени програм вежби
• Едукација пацијента: правилно држање, ношење терета
• Електротерапија, ласер, ултразвук, магнет

Циљеви лечења
• Уклањање бола, смањење упале и напетости
• Јачање мишића који стабилизују кичму (тзв. "мишични мидер")
• Повратак нормалној функционалности • Спречавање рецидива
• Обука пацијента за безбедно
функционисање у свакодневном животу

Вежбе– основа трајног опоравка Редовно и правилно извођење вежби доводи до:
боље стабилности кичме смањења бола превенције хроничних тегоба

Вежбе – основа трајног опоравка Циљ вежби код лумбалног синдрома је јачање трбушних и леђних мишића, стабилизација трупа и растерећење лумбалног дела кичме. Активне вежбе доприносе побољшању покретљивости, флексибилности и функционалне снаге мишића, док статичке вежбе омогућавају безбедну активацију дубоких стабилизатора кичме у миру. Комбиновањем ова два приступа постиже се стабилност, боља постура и смањење бола. Вежбе се раде полако, без наглих покрета и увек без изазивања бола.Редовно и контролисано извођење, уз надзор физиотерапеута, омогућава постепено стварање мишићне подршке – „мишичног мидера“ – који штити кичму током кретања, рада и других свакодневних активности. Избор конкретних вежби се увек прилагођава индивидуалном стању и могућностима пацијента.

Савети за свакодневни живот
• Приликом седења: држати леђа право, стопала на поду, уз честе паузе
• Терет подизати из чучња, а не из наклона
• Избегавати дуго седење или стајање – уводити мале активности и истезања
• Спавати на бочној страни уз подлогу средње тврдоће са јастуком између колена
• Укључити свакодневно ходање и истезање

Када потражити стручну помоћ?
Ако бол траје дуже од 7 дана, појачава се, зрачи у ногу или отежава кретање – обавезно се обратите лекару специјалисти физикалне медицине и рехабилитације . У Општој болници Панчево, у оквиру Службе за физикалну медицину и рехабилитацију, пацијенти добијају програм вежби и савете за заштиту кичме, уз надзор виших/струковних физиотерапеута.

Извор:

Аутор струковни физиотерапет Маријана Ракић.

Бојовић Љ. Физикална медицина и рехабилитација, Универзитет у Нишу

Вучковић Д. Болести кичме – дијагноза и лечење

Приручник из кинезитерапије, Висока здравствена школа, Београд

McGill S. Low Back Disorders, 2nd Edition