10. мај - Међународни дан физичке активности „Кретањем до здравља“
У различитим епохама и разним цивилизацијама широм света, присутно је мноштво митова и легенди о бесмртности, као и славним јунацима и владарима који су тежили да је досегну. Та вечита борба је првенствено усмерена на задржавање младости, која симболише снагу и виталност. Потреба за вечном младошћу проистекла је из искуствених сазнања да старењем организам пролази кроз низ промена, које након одређеног броја година постају ограничавајуће за обављање активности свадневног живота. Отуда, људи су трагали за леком против старења. Некада је фокус био на препаратима од разног лековитог биља или других природних матерјала, техникама „лечења“ које су проистицале из тадашњих сазнања, некада на магијским ритуалима, а са развојем науке, фокус се пребацио на медицину засновану на доказима и уверења која она заступа.
Чак и данас, мит бесмртности који је сведен на формат дуговечности и виталности, покушава да се досегне промоцијом различитих стилова живота. Они подразумевају примену разних мера: суплементације, различитих програма исхране, регулације телесне масе, спровођења телесних вежби или бављења одређеним спортовима...
Оно што је сигурно, јесте да је покрет један од најлакших, али и најподцењенијих чинилаца који представљају пут ка виталности. У циљу указивања на значај редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља Светска здравствена организација (СЗО) је 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности, познатог под слоганом „Кретањем до здравља“.
Како то кретање утиче на здравље? Позитивни ефекти редовних физичких активности су превенција: повећаног крвног притиска, срчаног удара, можданог удара, тромбозе, шећерне болести, депресије, анксиозности, гојазности, поремећаја постуре, остеопорозе.... Вежбањем јачамо организам, не само у смислу повећања снаге, већ и кондиције и издржљивости. На примеру срчаног мишића повећавамо ударни, а самим тим и минутни волумен, што доприноси бољем циркулисању крви кроз организам и њеној дистрибуцији до периферних ткива. Док, на нивоу плућа повећавамо дисајни волумен, што подразумева бољу вентилацију плућа и богатимо алвеоларну капиларну мрежу, што обезбеђује бољу оксигенацију крви, дакле, обезбеђује боље допремање кисеоника путем крви до ћелија.
Познавањем само ових ефеката, довољно је закључити зашто СЗО препоручује примену физичке активности за одрасле на недељном нивоу у трајању од минимум 150мин умерене активности или 75 мин интензивне, док је деци на дневном нивоу потребно бар 60мин умерене до интензивне физичке активности!
Оптимални циљ је да се физичка активност дневно практикује 30мин, најпре у виду лаганих активности, а потом и умерених, зависно од индивидуалних способности (уз постепено повећавање интензитета и дужине трајања активности). Уколико је особа неактивна, треба кренути слабијим темпом и једноставним вежбама (један до два пута недељно по 30 минута, у тежим случајевима по 15 минута), да би се касније постепено појачавао темпо. На почетку и крају активности обавезно вршити лагано истезање. Практиковање тешких физичких тренинга никако није препоручљиво као свакодневна рутина. План и програм таквог тренирања се формирају након процене здравственог стања и капацитета сваког појединца!
Значај физичке активности можда најбоље илуструје податак да свакодневна шетња 30мин брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%! Но, упркос познавању корисности физичке активности, у пракси се ове препоруке углавном не поштују- према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2006. години: 67,7% одраслог становништва у Србији је физички неактивно, а проценат који је вежбао више од три пута недељно износио је 25,5%.Седентерним типом посла се бавило 31,1% запослених. Посебно забрињава податак да су млађе генерације све више окренуте седентарном начину живота!
Важно је, дакле, поред подизања свести о значају физичке активности за здравље, уложити додатни напор у њено практично спровођење! Теорија и пракса морају деловати здруженим снагама.
Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију
Извор:
Литература: 1. https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/307-10-maj-medjunarodni- dan-fizicke-aktivnosti 2. https://www.zjzpa.org.rs/kretanjem-do-zdravlja-medjunarodni-dan-fizicke- aktivnosti/
фотографија преузета са сајта ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ др Милан Јовановић Батут