Гост емисије „ Здрав и прав“ др Станислав Милошевић, кардиолог и начелник Интерног блока Опште болнице Панчево.

Тема емисије била је пре свега срчана инсуфицијенција или у народу позната као слабост срца, болест која може да задеси сваког, симптоми не морају бити уочљиви одмах али нажалост када се постави дијагноза која је прилично озбиљна, суочавамо се са тим проблемом. О овоме говорио је др Станислав Милошевић, кардиолог и начелник Интерног блока Опште болнице Панчево

Др Станислав Милошевић навео је да је та срчана болест, болест која односи много живота, а о њој се врло мало зна.

„Ја бих на почетку објаснио шта је срчана инсуфицијенција. Срчана инсуфицијенција је немогућност нашег срца да задовољи потребе нашег организма за кисеоником, тојест за крвљу. Те потребе су веће и значајније у напору, тако да у почетку болести прво незадовољи потребе у напору и прве тегобе се јављају при физичком напору а касније у узнапредовалој фази срчане инсуфицијенције, болесно срце не може да задовољи потребе организма за крвљу ни у мировњу. Па тегобе крећу да се јављају у мировању. Срчана инсуфицијенција може да представља структурну абнорманлост срца, значи да је измењено срце, нарочито лева комора, проширено, истањени зидови који немају снаге да испумпају довољно крви. А може да представља и функционалну абнормалност. Срце чак и на ултразвуку када га погледамо по првом пресеку видимо једно нормално срце, али оно је круто тако да не може функицонално да задовољи потребе организма. Може деловати нормално али дугорочно дати врло лошу прогнозу. Срчана инсуфицијенција представља растући здравствени, а самим тим и економски проблем не само код нас него и у целом свету. Посебно у развијеним земљама. Како здравство наше напредује и све већи број болести могу да се лече иновативним терапијама, продужава се и век наших пацијената и нашег становништва. Тако да је срчана инсуфицијенција присутна и код млађих пацијената, али са годинама много већи проценат људи је који је имају. У свету тренутно око 16-17 милиона људи има срчану инсуфицијенцију а у нашој земљи негде око 130 хиљада, раније 100 хиљада сада око 130 хиљада људи који је имају. И поред свог нашег лечења и све савремене терапије која постоји у року од пет година сваки други пацијент коме поставимо ову дијагнозу умре. Колико је то озбиљно оболење, смртност пацијента са срчаном слабошћу је већа и од већине малигних болести. Једино карцином плућа има нешто већу смртност у неком периоду од пет година. У популацији од 70 до 80 године свака четврта особа има срчану инсуфицијенцију, а у популацији 65 година највећи проценат пацијената који захтебају болничко лечење је због дијагнозе срчане инсуфицијенције. Ти пацијенти који је имају најчешће су нажалост повратници. Дешава се да буду потребе да буду хопситализовани више пута годишње, а имамо и мали број пацијената којима је потребно да се у току једног месеца понови хоспитализације. То значајно оптерећује, нарочито секундарни ниво заштите, где припада наша Општа болница Панчево. Почетни симптоми и знаци срчане инсуфицијенције су пре свега, као што сам рекао у напору. Може бити благи осећај лупања, прескакања срца, затим ако смо могли да се раније попнемо на четврти, пети спрат, сада када стигнемо до другог осећамо умор, замор, осећамо да немамо довољно ваздуха. У каснијим фазама долази до симптома и знакова попут недостатка ваздуха у мировању, затим током ноћи ови симптоми, пацијенти се буде, немају ваздуха и морају да седну у постељи да би могли да продишу. Затим долази до отицања ногу, у каснијим фазама може настати и оток трбуха, односно оток јетре. Код неких обољења која могу довести до срчане инсуфицијенције генетика је присутна, често она настаје после инфаркта миокарда, када део срца буде оштећен, изгуби функцију. Затим примарне дилатативне кардиомиопатије, најчешће после неких вирусних инфекција настају миокардитиси. Које некада ми можемо да залечимо али код одређених броја људи настаје дилатативна кардиомиопатија, где се лева комора прошири и изгуби снагу. Оно је нешто чешће стање код мушке популације. Најчешће обољење које доводи до срчане инсуфицијенције је хипертензија која у основи може да има генетику. Када не лечимо притисак долази до хипертрофије зидова срца, а касније пређе у дилатацију, срце изгуби снагу. Ту је и гојазност која је доста присутна у нашој популацији такође може да допринесе настанку срчане инсуфицијенције. Затим исхемијска болест срца, па болест залистака, код пролапса митралне валвуле до неких озбиљнијих обољења митралне валвуле такође може довести до срчане инсуфицијенције у касној фази. Дијабетес сам примарно може такође довести до срчане инсуфицијенције, различита оболења ендокарда, перикардити после неких инфецкија када настане упала срчане кесе“, каже др Станислав Милошевић кардиолог и начелник Интерног блока Опште болнице Панчево

„Када урадимо ултразвук срца меримо ејекциону фрацкију, проценат крви које срце испумпа. Од оног што се напуни колико крви оно испумпа током систоле. Та нормална ејекциона фракција је између 60 и 70 процената. А срчану инсуфицијенцију делимо на основу тог процента. Ако је мања од 40 процената ми је зовемо срчана слабост са редукованом, умањеном ејекционом фракцијом. Између 41 и 49 процената је умерена срчана инсуфицијенција, 50 и више процената зовемо срчана инсуфицијенција са очуваном или приближно очуваном ејекционом фракцијом, што је посебно компликована и незгодна група за лечење за коју до скоро није било терапије. Дијагнозу постављамо било да ли је пацијент млађи или старији и жали се на симптоме раније поменуте. Посумњамо да је могуће да има срчану инсуфицијенцију. Урадимо ЕКГ, ако нађемо промене на ЕКГ запису, физикалним прегледом, слушалицама, мерењем притиска посумњамо да је присутна срчана инсфуцијенција упућујемо пацијента да уради један лабараторијски параметар из крви који се лако одређује, БНП и његова концентрација у крви је повећана код срчане инсуфицијенције. Ако су повишене вредности БНП, даља дијагностика је ултразвук срца. Када на основу ових метода поставимо дијагнозу гледамо да нађемо етиологију, значи узрок настанка срчане инсуфицијенције и када је нађемо кређемо са лечењем. Лечимо саму срчану инсуфицијенцију али и етиолошке факторе који су довели до тога“, каже др Станислав Милошевић кардиолог и начелник Интерног блока Опште болнице Панчево

„Пацијенти са смањеном фракцијом они су и раније имали доста солидну терапију која је помагала али ова група пацијената са очуваном ејакционом фракциом су лечени само симптоматски и етиолошки. Није била права терапија која би им продужила живот и смањила потребу за хоспитализацијом јер свака хоспитализација погоршава прогнозу и смањује преживљавање наших пацијената. Код пацијената са смањеном ејакционом фракцијом постоје четири стуба терапије и сваки од тих стубова за одређени проценат смањује потребе за хоспитализацијом, побољшава симптоме и смањује смртност тих наших пацијената. Пацијент који има срчану инсуфицијенцију је у једној спирали смрти. Циљ наших лекара је да што пре кренемо са максималном терапијом код свих тих пацијената како бих смо извукли из те спирале смрти или држати их што дуже у њој. Код оних који имају редуковану ејакциони фракцију су четри врсте терапије. Бета блокатори који су у почетку били свхаћени као контраинидиковани код ове дијагнозе, а сада су једни од главних лекова који се примењују код ове болести. Смањују смртност, потребе хоспитализације, омогућавају да пацијенти лакше толеришу физички напор. Други стуб терапије антагонисти минералокортикоидних рецептора то су Спиринолактони, Еплренони и слично. Трећи стуб терапије продужава живот то су АЦ инхибитори или АТ блокатори лекови који су примарно нађени за лечење артеријске хипертензије. Пацијентима који имају и нижи крвни притисак неопходно је дати лек чак и када имају ниже вредности крвног притиска. Јер тај лек дугорочно значајно помаже. Таквим пацијентима ми дамо мање дозе тих лекова. Да би имали апсолутну корист и што већу корист наши пацијенти, морамо постепено повећавати дозе лекова. Такође постоји тај неки сакубитрил-валсартан који се такође мора примењивати уместо ових АЦ инхибитора који у основи има једну компоненту који значајно помаже срчаној инсуфицијенцији. Обично ови пацијенти имају вишак течности у организму. Отоке ногу, застој у плућима, изливе на плућима, скупи се прво са десне стране а потом се појави излив и са леве стране. Тим пацијентима је неопходно давати и диуретску терапију, ласикс-фуросемид. Ту имамо доста проблема са пацијентима, ти пацијенти морају да пију дијуретике да их не би течност угушила ,јер их тера да мокре. Ја им објашњавам да одложе узимање дијуретика ако планирају да се крећу негде. Обаве активности па потом кући попију лек. Јер ти наши пацијенте са срчаном инсуфицијенцијом најчеће умиру од пуно воде. Или од различитих аритмија. Тај последњи стуб терапије то су ткзв. СГЛТ.2 инхибитори код нас два лека Forxiga и Jardiance који су примарно измишљени за лечење дијабетеса типа 2. Када су рађене студије за лечење дијабетеса ту је откривено да много већу корист имају пацијенти који имају срчану слабост и инсуфицијенцију него они који су дијабетичари. Најновије студије су показале пошто је срчана слабост удружена са срчаним болестима, најчешће са иснуфицијенцијом бубрега која погоршава стање срца, а лоше срце погоршава стање бубрега. Ови СГЛТ.2 инхибитори су лекови који лече и бубреге односно стање тих гломерула и одлажу потребу за хемодијализом која није ни мало пријатна, али ако је неопходна морамо је примењивати да би одржали те наше пацијенте у животу. У тим проспектима још увек пише да су за лечење дијабета и онда дође пацијент и каже не пије лек јер је за шећер, а он каже нема шећер. То су лекови који, један након 15, а други након 18 дана проблема са срчаном инсуфицијенцијом значајно побољшава прогнозу и што се тиче симптома и знакова болести и што се тиче потребе за хоспитализацијом и што се тиче смртности“, рекао је др Станислав Милошевић кардиолог и начелник Интерног блока Опште болнице Панчево

„Ја као кардиолог гледам не само путем конгреса него путем интернета и осталих сајтова на које сам претплаћен који су стручни сајтови. Пратим најновије студије које се раде у свету и гледам да код наших пацијената који су у Панчево, не само ја већ и остале моје колеге кардиолози да применим те најбоље, најсавременије лекове истовремено кад и у Европи истворемено као у свим нашим клиникама. Пошто је то савремена терапија, то је скупља терапија па неки од тих лекова имају одређену доплату. Сада се наш фонд и Министарство Здравља труди да за неке пацијенте лек као што је сакубитрил-валсартран иде на рецепт, или се смањује проценат учешћа наших пацијената или чак током времена ти лекови улазе на листу. Ту је главни значајан проблем што у почетку мора да се доплати па је проблем да проценимо прво предложимо ту најсавременију терапију јер су то званичне препоруке Еврпоског удружења кардилога које су сличне препорукама Америчког удружења кардиолога. И онда будемо у проблему да неки пацијенти нису у могућности да доплате за те лекове, онда ми напишемо да пацијент тренутно не може да користи те лекове. Постоји та група пацијената који имају ту срчану инсуфицијенцију са очуваном ејакционом фракцијом. Где ми на ултразвуку измеримо да срце има добру снагу, има симптоме и знаке повишене БНП и anti-proBNP“, и они наизглед делују као да су много лакши од оних са редукованом ејакционом фракцијом такође имају лошу прогнозу. Сваки од њих током пет година умре и поред лечења. Код ових пацијената са очуваном ејацкионом фрацкијом ту су само били диуретици када постоји, вишак течности у телу, сви ови други лекови нису им помагали претерано нити су им продужавали живот, смањивали број хоспитализација. Кад њих ова група СГЛТ инхибитора са очуваном снагом срца смањују значајно тегобе, смањују потребе за хоспитализацијом и што је најбитније, продужавају живот, тако да је то за њих сада главна терапија“ , говорио је др Станислав Милошевић кардиолог и начелник Интерног блока Опште болнице Панчево

„Такође бих напоменуо да пацијенти који имају срчану инсуфицијенцију најчешће умиру због пуно течности или умиру због аритмија. Те аритмије могу настати непредвидљиво, напрасно. Код ових пацијената који имају лошу ејакциону фракцију, испод 30 процената, а видимо да постоји или ризик за аритмијама или на холтерима откријемо неке аритмије које могу бити и животно угрожавајуће упућујемо да се угради кардиовертер дефибрилатор. То је један апарат, када неко напрасно умре сви знају када оживљавамо пацијента електродама видели сте у филмовима, то је такав апарат али мањи, који се угради у грудни кош испод коже, када дође до те аритмије, животно угрожавајуће која прети да уђе у застој срца вентрикуларну фибрилацију или тахикардију, тај апарат окида струју. И онда то нашег пацијента спашава. Постоји и та терапија код тих пацијената који имају аритмије које су угрожавајуће које су последица срчане слабости. Велики број пацијената који има срчану слабост има ону добро познату аритмију, артријалну фибрилацију где се преткомора не контракује већ само трепери и не доприноси допунском пумпању крви у леву комору и код тих пацијената који имају на ЕКГ-у блок леве или десне гране ради се ресинхронизациона терапија. То је једна врста пејсмејкера где постоје више електрода које се убоду у срце и оне се програмирају да стимулишу делове срца онако како је потребно и да максималну снагу из тог оболелог срца извуку и максимално искористе то оболело срце да максималну количину крви испумпа, самим тим смањи симптоме и знаке срчане инсуфицијенције“, објашњава др Станислав Милошевић кардиолог и начелник Интерног блока Опште болнице Панчево

Текст уређен на основу прилога РТВ Панчева

Извор:

„Youtube" канал РТВ Панчева Емисија - „Здрав и прав" др Станислав Милошевић кардиолог